Када су надлежни слепи за проблеме слабовидих

Спиралне степенице до Удружења слепих. Како, зашто и чија је одлука да се Савезу слепих доделе просторије до којих воде такве степенице. Нехумано. Једини опис за то када неко одлучи да слепим особама додели просторије до којих воде овакве степенице.

Чланови удружења кажу да је долазак до просторија врло непријатан и непримерен за слепе и слабовиде. Верују и да би чланови чешће долазили да је приступ мало бољи.

"И особама које добро виде је отежано да се пењу и спуштају низ ово степениште", каже члан Савеза слепих и слабовидих Палилуле Владимир Стојановић.  

Савез слепих Палилуле већ десет година користи просторије у Рузвелтовој 45. Имају више од 300 чланова и баш сваком од њих је проблем да дође до удружења.

Страх. Несигурни кораци. Када савладају неравне, неједнаке и стрме степенице, у удружењу воле да бораве. Ту се друже, имају радионице, психолошка саветовалишта, израђују макете светских знаменитости. Ипак, време разоноде им је ограничено са двадесет једним степеником.

"Поред тога што су степенице од другог до трећег спрата јако незгодне. И то великом броју наших чланова отежава долазак", каже председник Савеза слепих и слабовидих Палилуле Саво Веселиновић.

Из Савез слепих Палилуле обраћали су се за помоћ, како наводе, свим надлежним институцијама. За две године, тврде, упутили су 27 дописа Општини Палилула. Одговор ниједан.

"Први пут када сам дошла, била сам шокирана. Просто нисам могла да верујем. И од тада се стално борим да добијемо неки други простор. Али без успеха, све остане на обећањима или да ће да нам се јаве. Никада нису. По мени је то непристојно", истиче члан Савеза слепих и слабовидих Палилуле Мирјана Станић. 

Нама су из Општине послали објашњење да је пословни простор у надлежности Града. А из Града, тачније надлежног Секретаријата за имовинске и правне послове, наводе да немају информацију о томе да Савез има проблема са простором и позивају их да им се обрате.

Са друге стране, у Савезу наводе да су се више пута јављали Секретаријату. На 3Д штампачу у Савезу се израђује макета за сајам, који ће у потпуности бити прилагођен слепим и слабовидим особама.

Једнаки. Волели би да јесу и морали би да буду. Али о каквој једнакости говорити када им је онемогућено да, за почетак, ходају без страха. Да није невероватно, било би парадоксално. Овако је и једно и друго. Али чак ни ту није крај њиховим проблемима.

Стаза за слепе у Рузвелтовој улици, испред њиховог удружења, завршава се на коловозу. Не на станици, не на пешачком прелазу већ на улици, а на једном месту стаза за слепе укршта се са бициклистичком стазом. Ко то, крај здравих очију, не види да овде много тога није у реду?