У средњем Банату само једна парцела за расад тикве

Иако је гајење тикве вишеструко исплативије од гајења основних ратарских култура, у средњем Банату је ове године била само једна већа парцела засађена тиквом, из које је вађено семе. Извоз семенки од тикве ове године није актуелан, а и на домаћем тржишту су мале потребе за тим производом.

За разлику од претходних година, ове је Ђуро Половина, пољопривредник из села Банатско Карађорђево, уз помоћ специјалне машине покупио тикве са њиве и из њих извадио семенке за само један дан. Основни разлог је што традиционални купци ове године нису уговарали већу производњу.

"До прошле године смо имали 38 јутара. Сада једино два јутра. Ове године неће Италијани и Немци да купују. То ми за њих радимо. Кад све платите, може отприлике да остане 1.500 евра чистих пара", изјавио је Половина.

У Банату се сем тикве за семенке гајила и уљана тиква, а позната су била и села по тој производњи, попут Тобе.

"У нашем селу су сејали, али сада не пошто нема коме да се прода семе, па зато и не производе. Радили смо то, само друга сорта је била, не ова. Било је пуно тикве без љуске", рекла је Ана Тот из Тобе.

Тиква се поставља у ред да би машина могла да је прихвати са земље. Ако неки од плодова не дођу до машине, убацују се ручно. Потребно је више радника, које је све теже наћи.

"Ми смо једна група и у околини идемо да радимо где нас позову. Радимо од раног пролећа до касне јесени. Тикве радимо само ове године", каже Шарлота Арањош.

По катастарском јутру се може произвести око 700 килограма сирових семенки. На њиви остане и 40 тона меса тикве, што приликом заоравања поправља квалитет земљишта.

Мора се строго поштовати плодоред. На исто место тиква може да се сеје тек за четири године.

број коментара 0 Пошаљи коментар