О чему маштају мигранти заустављени на путу ка Западу

На граници са Мађарском део избеглица се пријављује за азил, а остали траже начин да прескоче двоструку мађарску ограду. Каква је судбина регистрованих и илегалних миграната на северу земље?

Када је са породицом кренула на пут ка бољем животу, Морсал Рауфи из Авганистана имала је девет година. Сада има 13, а у Србији је већ три године. Смештена је у суботичком прихватном центру за мигранте.

"Дошли смо да идемо у Немачку, да бих имала бољи живот, да бих ишла у школу. Преко шума смо дошли и много нам је било тешко. Није било тешко да живим у Србији, кад сам научила српски, било ми је драго", каже Морсал.

Наводи да је следеће недеље на реду за легалан улазак у Мађарску. Осим што жели да постане кожни лекар, Морсал има још једну жељу.

"Кад порастем, хоћу да постанем фудбалер. Кад играм фудбал, срећна сам", каже Морсал. 

Двадесетпетогодишњи Халид Адам из Еритреје дошао је пре пола године у Србију, са сестром и два брата. Породицу не жели да излаже ризику нелегалног преласка границе.

"Желим да идем у земљу која ће нам пружити сигурност, здравствену заштиту и образовање. Када постанем образован и богат човек, желим да се вратим у Еритреју и мењам ствари у својој земљи", каже Халид.

У два прихватна центра код Хоргоша и Келебије, Мађарска веома рестриктивно прима захтеве за азил.

"Прима се један човек дневно, искључиво радним данима. Највише се примају породице, ређе мушкарци самци", каже Никола Сакан, вођа смене у Прихватном центру за мигранте у Суботици

На железничкој станици у Суботици екипа РТС-а затекла је петорицу Авганистанаца на путу за Сомбор. Кажу да су већ пет пута депортовани из Мађарске. Покушаће поново, све док се не домогну Париза.

Према мађарском закону илегалци који бивају ухваћени у било ком делу Мађарске, враћају се у азилантске центре на граници са Србијом. А тамо су врата отворена само према нашој земљи. 

број коментара 0 Пошаљи коментар