Протест особа са инвалидитетом, траже бољи положај у друштву

Представници удружења предали су ресорном министарству листу захтева у којима, између осталог, траже пријем код министра Зорана Ђорђевића, да се повећа износ за туђу негу и помоћ, уклоне архитектонске баријере испред свих објеката и омогучи адекватан превоз особама са инвалидитетом.

"Пре две године је потписан споразум са ГСП-ом, али ми још увек немамо хидрауличне нископодне платформе у аутобусима. Данас би много више особа са инвалидитетом било овде, да су могли да дођу", рекао је за Танјуг председник удружења "Феникс" Бранко Јокић.

Чланови Удружења ''Феникс'' захтевају да особе са инвалидитетом буду ослобођене плаћања ПДВ-а, као и да имају право на бесплатан такси превоз или другу врсту превоза који је прилагођен особама са инвалидитетом.

Траже и да се измени и правилник о условима за добијање инвалидских помагала, односно да рок замене помагала буде на сваке три године.

Лични асистенти

Удружење захтева и да најближи чланови породице особе са инвалидитетом који нису запослени, а брину о особама са инвалидитетом, добију статус личног асистента и месечна примања на нивоу просечне плате, као и да здрава деца, чији су родитељи особе са инвалидитетом, буду ослобођена плачћања вртића, школарине, екскурзија...

На списку захтева су и измена и допуна Закона о спроћавању дискриминације особа са инвалидитетом, измена закона о здравственој заштити, оснивање Савета за питања особа са инвалидитетом при Влади Србије, као и избор представника особа са инвалидитетом у Републички парламент, градске и општинске скупштине и секретаријате за социјалну заштиту.

Јокић је оценио да је последњих година учињен одређени помак у побољшању положаја особа са инвалидитетом, али да то није довољно.

"Многи објекти имају прилаз за особе са инвалидитетом, попут станица МУП-а, али постоји проблем са другим установама и са стамбеним зградама. У Београду је то денекле решено, али није у другим градовима у Србији. Такође, постоји проблем са стазама за слепе", навео је Јокић уз напомену да је највећи проблем у томе што се не поштује закон.

Подсетио је да је за данас била најављена четврта парада особа са инвалидитетом која није одржана јер је, како каже, изостала подршка Града Београда и Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Туђа нега и помоћ за хранитеље 

Зорица Марковић, мајка 15-огодишње Милице која болује од церебралне парализе, каже да су родитељи деце са инвалидитетом углавном препуштени сами себи, иако би, сматра она, требало да имају једнака права као хранитељи који брину о таквој деци.

"Хранитељи имају право на туђу негу и помоћ, на месечну накнаду и радни стаж, а ми као родитељи немамо ништа. Не примамо никакву помоћ, а не можемо да радимо јер морамо да бринемо о деци 24 часа дневно", рекла је Марковићева.

Драгана Јовановић, самохрана мајка 20-огодишње Николете која има церебралну парализу, скреће пажњу да деца са инвалидитетом и њихове породице живе у тешким материјалним условима свакодневно се суочавајући са дискриманицијом, а од државе, каже, очекују да их, на првом месту, саслуша.

"Важно је да имамо бољу сарадњу и комуникацију, да држава схвати да су наша деца једнако битна као и остали чланови друштва. Углавном се сами сналазимо, помаже нам родбина али не можемо цео живот да се ослањамо на то. Треба да бринемо о њиховој будућности, а садашњост нам је много тешка", рекла је Јовановићева.