Агиос Матеос чува сећање на Дринску дивизију

У Агиос Матеосу, на југу Крфа, био је један од четири највећа српска војна логора, у коме је, у првим данима, умирало по неколико десетина војника. У брду још стоји црквица Св. Димитрија, у којој су тада обављана опела.

"Читав овај крај је био велики логор. Било је ту око 10.000 војника Дринске дивизије. Били су скромни, тихи, пажљиви", прича Костас Андриотис из Агиос Матеоса.

Умрлим и погинулим саборцима, Дринци су подигли споменик. Пројектовао га је Јанко Шафарик, резервни капетан прве класе, барељеф је рад Михаила Миловановића, ратног сликара Врховне команде и првог ужичког академског сликара, а епитаф је написао шабачки песник – ратник Владимир Станимировић. Био је то први споменик подигнут током Првог светског рата – у мају 1916. године.

Сутрадан, по освећењу, на коме су чинодејствовала четири грчка и девет српских свештеника, а пошту јунацима одали и чланови владе и престолонаследник Александар Карађорђевић, Дринска дивизија је кренула пут Солунског фронта, на коме ће, победом на Кајмакчалану, најавити слободу и повратак српске војске у домовину.

Агиос Матеос чува још једну дирљиву причу – о Јанису Јанулису, који је поклонио своју њиву, како би на њој било сахрањено 560 Дринаца.

И када су њихови земни остаци пренети у маузолеј на Виду, оставио је аманет да се та земља никада не обрађује.

"Деда је причао о Србима, певао 'Тамо далеко', говорио колико су били храбри, како им је помагао, хранио их, али, нажалост, и сахрањивао. Ми то све памтимо, и поносимо се", каже његов унук Христос Јанулис.

Јанису су Срби подигли споменик, а у Нишу и једна улица носи његово име. Агиос Матеос је побратим са Мачванским Прњавором, и међусобне посете су честе. А неустрашиви Дринци – Ужичани, Ваљевци, Шапчани, 2.500 их је погинуло, већ у првим јуришима у које су одавде отишли.