Сигурно знате имена бар две старлете, а знате ли име неког младог научника?

Научници су најумнији део друштва, али немају ни богатство ни славу. У другом су плану у односу на ријалити звезде, старлете, политичаре, певаче, који су преплавили медије и друштвене мреже.

Јелена Иванчић, ученица четврте године Математичке гимназије, најбоља је млада математичарка Европе, освојила је преко 20 медаља на такмичењима у земљи и свету.

Иако би млади попут ње имали много тога да кажу, медијски простор углавном добију тек када освоје награду и то најчешће не оде даље од вести и кратких изјава. Нису довољно заступљене ни теме којима се научници баве.

"Могло би стварно више да буде, на пример, на српском језику емисија о нашим научницима, не мора само о научницима, може о неким дизајнерима, било коме ко је урадио нешто. Да само покрену сваког ко то гледа, да им буде занимљиво, да буде нешто што је продуктивно. Мени лично није битно много да имам новца и славе, него само да радим оно што волим", каже Иванчићева.

"Прајмтајм" за науку

У науци нема великих пара – научнике покреће решавање проблема, уживање у откривању новог, дружење са интелектуалцима, путовања, каже потпредседник Српске академије наука и уметности.

Сматра да би у промоцији науке, па и младих, помогло успостављање националне награде за научна остварења, што је, наводи, предложено ресорном министарству.

Медији са националном фреквенцијом требало би да свакодневно емитују кратке вести из науке, а малобројне емисије о томе да добију боље термине.

"Код нас све друго је важније, нарочито је важно оно што је дневна политика у односу на све остало и то гуши све, та опседнутост политичара да буду стално у првом плану гуши све друге ствари које би могле да се нађу на телевизији и онда се после пуштају ти забавни програми да се народ релаксира после тога. То доноси велику штету, јер ви фактички немате праве информације о томе шта се дешава у земљи, који су проблеми тих младих људи", сматра Зоран Поповић, потпредседник Српске академије наука и уметности.

Науку приближити грађанима 

Млади научници се, каже социолог, труде да прилагоде своје обраћање јавности и тако буду прихватљиви за медије. Међутим, медији су углавном окренули леђа едукативној улози и форсирају забаву због гледаности.

"Ако ви не финансирате научни програм на том медију, већ му кажете да он мора искључиво да се базира на тржишној утакмици, онда ће и садржаји које ће он пласирати бити искључиво у функцији те комерцијализације без икаквог интереса да ли је то добро и здраво за публику. Примат имају људи који су негде на друштвеној маргини и морал и моралност им нису у првом плану, али добијају један неумерено велики простор у нашим медијима", истиче социолог Далибор Петровић.

Научнике, истраживаче, сматрају стручњаци, треба приближити грађанима, објаснити им да су управо они ти који земљу могу да воде напред својим знањем, талентом, радом, достигнућима.

Број коментара 8

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 26. април 2024.
16° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво