Како младима дати добар разлог да остану у Србији

За два месеца српска држава најављује седмогодишњу стратегију којом ће покушати да реши два кључна задатка – мотивише младе да не одлазе из земље, а оне који су отишли да се врате.

Ради у једној од најважнијих друштвених институција у Србији, и између осталог, бави се економским миграцијама. Његове су ишле супротно трендовима. Из главног града се, са породицом, преселио у мало место. Подаци из последњег демографског истраживања га, каже, обесхрабрују.

"Када саберете оне који су се вратили, оних који одлазе је отприлике двадесет, двадесет једна хиљада годишње. Ми смо у самом врху, нажалост, да се задржимо у европском контексту, испред нас је само Албанија. То нису, што би се очекивало, директно економски показатељи него целокупно стање у друштву", каже демограф Владимир Никитовић.

Адреса са које се најбрже одлази у иностранство одавно је Електротехнички факултет, а разлог је, како каже декан Мило Томашевић, тај што факултет даје квалитетно образовање које студентима омогућује да раде било где у иностранству.

"Ми само у Силицијумској долини имамо 1.000 њих који су завршили ЕТФ и то је немељив потенцијал", каже Томашевић.

Студенти кажу да су уписивањем ЕТФ-а имали на уму и одлазак у иностранство. Иако сматрају да би се са дипломом ЕТФ-а лако запослили и у земљи, као разлог истичу већа примања. 

Од Стратегије за управљање економским миграцијама од 2020. до 2027. очекује се да преокрене негативан миграциони биланс.

"Намера нам је да сазнамо у ком смеру се развија сваки град, сваки регион у нашој земљи, кад се нешто гради, кад су у питању индустријски центри, ко долази тамо и да то прати образовање, да се школује потребан кадар", каже Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање и социјална питања.

Последњи плански документ Србија је имала осамдесетих година.

"И даље делује као научна фантастика у нашем случају. Та преспективност, то је нешто што млади желе да виде као носиоци будућег развоја. Границе су све отвореније, то је реалност коју стратегија мора да препозна да не будемо само извозници радне снаге", каже Владимир Никитовић.

Стиже предлог и Националне алијансе за економски и локални развој – да се уреди запошљавање преко интернета.

"Где је просек зарада 800 евра месечно, он седи у Србији, ради у Србији преко платформе, ради за послодавца, али сва средства долазе у право у Србију, он троши овде и овде остаје да живи", каже Јелена Бојовић из НАЛЕД-а.

Стратегија, кажу, треба да олакша и послодавцима – пре свега смањењем администрације и трошкова.

Број коментара 39

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво