Ко је крив када се реконструисано поново реконструише?

Камен, бетон и асфалт су три основна материјала у нискоградњи, па и приликом реконструкција саобраћајница. О овим материјалима се углавном зна све и наши прописи се не разликују битно од светских.

"Није проблем у одређивању стандарда и квалитета материјала који се захтева. Проблем је у поштовању тих старндарда, и да ли су они који контролишу опремљени да то констатују визуелно", каже проф. др Александар Цветановић. 

Највећи део материјала који се уграђује у нашу инфраструктуру домаћег је порекла.

"Домаћи добављачи су углавном из Београда и све те добављаче прате две, три реномиране куће које прате квалитет матаеријала, тако да од саме уградње и примопредаје постоји контрола материјала и изведених радова кроз употребу тих материјала", каже Ненад Марковић, извођач радова.

У одговору Секретаријата за инвестиције наводи се да је гарантни рок за већину радова две године од завршетка, да извођач даје банкарску гаранцију од 10 одсто као осигурање да ће отклонитити евентуалне недостатке.

Инвеститор има обавезу да ангажује надзорни орган који контролише радове и подразумева се да уградјени материјали имају потребне атесте и сертификате. У пракси, планирање и пројектовање су две фазе које се најчешће скраћују.

Дешавало се да пројектант, ограничен роковима, уради само једну или две бушотине за тунел дуг и цео километар.

"Од тренутка одлуке да се нешто гради, сви траже да то буде готово за прекосутра", каже професор Цветановић.   

Приликом јавних набавки најнижа цена је најважнији критеријум, а да би добили посао, извођачи су често спремни да понуде нереално ниске цене. По закону, инвеститор то може да одбије. 

"Како да их диквалификујете када имате пет понуђача који се разликују у пар хиљада динара. Веома је озбиљан проблем тих изузетно ниских понуда и онда извођачи гледају на сваки начин како да надокнаде тај губитак, а не разумем да ви у старту погодите посао који није исплатив", каже професор Цвертановић. 

Кад је цена нереално ниска, или извођач жели додатно да заради, иако је закон јасан и каже да се пројекат може мењати само уз сагласност пројектанта, уграђују се материјали лошег квалитета. Последњи пример је лош материјал испод коцака на Тргу републике. Да би тако нешто могло да се уради, неко је морао да зажмури не на једно, већ на оба ока.