Да ли је реалан сценарио по ком би Србија постала тампон-зона за мигранте

Радош Ђуровић из Центра за помоћ тражиоцима азила упозорава да би Србија у случају сценарија који најављује Зехофер била тампон-зона ЕУ и тиме веома угрожена избегличком кризом драматичних размера.

Ипак, индикатори са терена не дају за сада повода за најгори сценарио.

"Тешко да ћемо доћи до ситуације од 2015. године, јер Европа спрема одговор дуж целе руте и покушаваће миграцију да заустави у Грчкој", рекао је Ђуровић.

Последњих месеци мигранти из Турске одлазе на грчка острва, а одатле прелазе на копно. Затим преко Македоније, Косова, Албаније и Црне Горе улазе у Србију.

"Улазе свакодневно из Македоније, и то најмање 100 људи дневно. Исто тако појачана је рута преко Косова. Сви путеви, нажалост, воде кроз Србију и одавде покушавају да дођу до Хрватске, БиХ и Мађарске", рекао је Ђуровић.

Из тих земаља их тзв. пуш-бековима враћају у Србију, али ипак велики број њих успева да настави пут.

"У Србији никада нема више од 6.000 миграната, што значи да је и одлив интензиван", додао је Ђуровић додајући да је до 1. септембра 7.300 људи тражило азил у Србији.

Највећи број миграната задржава се у Србији 24 до 48 часова.

"На југу су највише оптерећени центри за прихват у Бујановцу и Врању. Они врло брзо долазе затим до Београда, где проналазе конекције за даљи пут. У Шиду и околини је преко 1000 људи у овом тренутку, у околини Суботице преко 300, а велики је и број људи дуж границе са БиХ, код Лознице и у целом Подрињу. Ситуација на терену је динамична, није забрињавајућа, али индикатори показују да је повећан број људи који долазе", рекао је Ђуровић.

Уцењивачки капитал Турске 

Највише миграната je из Авганистана, следе Пакистан и Ирак, а приметан је и пораст броја људи из Сирије. То се, каже Ђуровић, може повезати са страховима који су превладали у Турској где се сиријске избеглице плаше да ће бити присилно насељене у погранична подручја са Сиријом.

На питање може ли на терену нешто да крене у складу с претњама, Ђуровић одговара да Турска не жели да се ослободи уцењивачког капитала.

"Мало је вероватно да ће се упустити у пуштање милиона избеглица, али пуштање десетина или стотина хиљада њих може да доведе до компликација у региону. Избеглице су и самоиницијативно кренуле у страху од могућих репресалија турских власти. Сама информација у медијима изазива покрете међу избеглицама, ми то видимо. Са треће стране, Турска и те како зна шта ради и не жели нестабилно окружење", навео је Ђуровић.

Положај Србије је, истиче, јако незахвалан.

"Скоро ништа не зависи од нас у глобалним померањима, а ми смо на ободу ЕУ, спољна граница. Тешка је сарадња са Македонијом и Бугарском и територијама око нас, не постоји могућност да Србија затвори миграторну руту. Када је у питању илегално гурање људи од северних чланица ЕУ, ту би наша земља требало да ради много више и да питање подигне на диломатски ниво. То су незаконите праксе противне међународним споразумима и билатералним уговорима које имамо с тим земљама. Не смемо да правимо компромисе, јер пре или касније позиција тампон-зоне може много да нас кошта", закључио је Ђуровић.