Ударници су изградили СФРЈ, а где су данас?

Уз коло и акцијашке песме поново су се окупили ударници из читаве Југославије пре три месеца у Новом Пазару и присећали некадашњих акција.

Од пруге Брчко–Бановићи, преко моста "Газела“ до Партизановог стадиона.

И баш свих акција данас се сећа Слободан Ристановић. Са 16 година побегао је од куће и наредних пет градио Нови Београд.

"То је била мочвара, таласа се, барице, трава, жабе, комарци, пијавице... Нема никога на том простору, све је то била мочвара и песак. И највећи део посла је био на почетку да се наспе читав терен", сећа се некадашњег Новог Београда др Слободан Ристановић из Одбора ветерана градитеља Београда.

Данас је један од најстаријих акцијаша. Написао је и књигу где је на хиљаду страна сабрао све радне акције у некадашњој Југославији.

"Ми смо једва чекали да идемо на акције, јер је радно време било од шест ујутру до тринаест часова. А онда настаје спортски, културни живот, до дубоко у ноћ“, препричава некадашње акције Ристановић.

Од априла до новембра омладина из свих крајева радила је и градила Југославију.

Палата "Србија", Студентски град, хотел "Југославија"... само су неке од грађевина које су акцијаши изградили на Новом Беграду. Процењује се да је за четири деценије Југославију градило чак два милиона младих акцијаша.

Да би настале болнице, пруге, школе, мостови, акцијаши су утрошили чак 130 милиона добровољних радних сати.

Војска и радне акције – животне школе 

Привилегованих није било, па се тако и Титова унука сећа те 1972. када је градила пругу Београд–Бар.

"Деда тада није знао, јер сам ја питала моје на послу, а мислим да он чак тада није био у Београду. После је сазнао и био је задовољан и он је сматрао радне акције као школу, поред редовне школе, друга животна школа су радне акције, мања животна школа, а трећа је војска. Сви ти моји новонастали другови и другарице које сам тамо стекла, они су сасвим нормално на мене гледали“, сведочи Златица Броз.

А може ли мала животна школа поново да оживи, РТС је питао Савез Удружења омладинских радних акција.

"Најпре смо радили једно велико истраживање, заступљено је преко 700 средњошколаца и студената из разних градова из Србије. Добили смо резултат да је око 15 процената потпуно незаинтересовано за радне акције. Потом да је преко 20 одсто, чини ми се 22 одсто мотивисано, жели и воли или је већ учествовало у било ком добровољном раду и већ зна шта значи тај осећај урадити нешто за некога, а онај остатак је неутралан јер није обавештен, јер не зна, јер није учествовао", указује Јелена Kрстић Ранђић из Савеза Удружења омладинских радних акција.

Околности су се промениле па су тако пред новим генерацијама акцијаша и нови изазови. Зато су углавном усмерени на чишћење паркова и језера, пошумљавање, озелењавање, сређивање животне средине. Оно што деле са старим добровољцима је акцијашки ентузијазам и неизоставна песма.