Све мање користимо речи, да ли нам је угрожен говор

Мобилни телефони, брз начин живота, глобализација и страни изрази угрожавају наш говор.

Све мање говоримо у директном сусрету и вербално изражавамо своје мисли, осећања.

Љиљана Клајић, професорка књижевности и песникиња, рекла је да је језик идентитет једног народа и наша духовна храна.

Истакла је да јој је част јер долази из куће која брине о језику, а ове године обележава се 70 година постојања Института за експерименталну фонетику и патологију говора "Ђорђе Костић".

"У њему је школа лепог говора коју водим десетак година и где се сусрећем са том великом потребом деце за усвајањем правила у језику онаквих како их је српски језик успоставио јер су се негде погубили аршини у процени тога шта је српски језик, шта је матерњи језик, шта су страни уљези у језику који нису из категорије која је неопходна", истакла је Клајићева.

Према њеним речима, постоји интернет речник, брза комуникација, скраћени изрази, кованице, изведенице, стварање нових речи од речи које су страног порекла – од именица и глагола енглског језика, изведенице од којих можете "да се запрепастите". Навела је пример принтера и принтања – речи које се користе уместо штампача и штампања.

"Често ћете чути да када са неким разговарате, то буду најчешће млади људи, да траже реч у српском језику – како се то каже на српском. 'Није тиме то речено шта сам хтео рећи'", испричала је Клајићева.

Према њеним речима, суштина одговора на то питање се садржи у томе да тај језик није добро научен и није довољно истражен.

"Ако имамо у виду да смо земља која у периоду од првог до петог разреда има пет часова недељно српског језика у школи, а да земље које брину што о свом националном идентитету, о језику, имају по десет часова – што је случај са Француском, Русијом – видите колико је оправдана иницијатива Одобра за стандардизацију српског језика која је упућена Конференцији универзитета Србије да се заправо српски језик уведе на факултет, односно да прва година факултета има за предмет српски језик", истакла је професорка.

"Учим децу да умеју да искажу осећања" 

Ситуација је прилично забрињавајућа јер је језик запуштен, сматра она. 

"Долазите у ситуацију када радите са децом, схватате да она што на нивоу предшколског, школског и високошколског узраста не успевају да разликују битно од небитног, не умеју да препричају, не умеју да примене функционално стил оном тексту коме је он примерен, има мешања стилова кроз различита документа", истакла је Клајићева.

Каже да учи децу да умеју да искажу осећања. "Учим их да када нешто желе да кажу, то и умеју да кажу и да начин на који то исказују обоје речима које су негде пулсирајуће ткиво", каже она.

Постоји тежња да се језиком споразумевамо, а колико смо се разумели и колико смо заиста рекли то што желимо, колико смо прави утисак оставили, ту је велики знак питања, каже она.

"Родитељи треба да разговарају са децом и да им ставе до знања колико је језик битан", закључила је Клајићева.