Муртеница више неће моћи да се крије

У окућници људи из Муртенице је све оно што многи чежњиво гледају само на фотографијама. И вероватно су једини и по томе што не вапе за електромрежом, јер неће да им недра планине наруже далеководи.

"Ја имам соларну, имам 220 волти струју, ништа далековод, само ово све природно и лепо нам је, само тако што може бити", каже Радина Илић.

У таквој Муртеници сачувала се и муника, реликт из терцијера, ретка и заштићена врста бора. Ту се беру дрењци, шипурак и лековите траве, ту се, готово преко ноћи, и језеро створило, а у чудесно испреплетаним и увијеним гранама Ђенског борја вију се виле, песма и легенде.

"Играле виле по овоме Ђенскоме борју, као да су оне нешто ту урадиле", каже Миливоје Илић.

Струка за ову јединствену шуму има своје објашњење и намеру да се она, као посебна природна вредност, заштити.

"Те врсте борова које су још као мале претрпеле неки вид оштећења, да ли је то путем мраза, ветра, оштећења током пашарења, то стабло приликом свог раста прави невероватне скулптуре природе", објашњава Биљана Крстески из Завода за заштиту природе Србије.

Од Ђенског борја до врха Муртенице нижу се први километри асфалта, па ће старе кириџијске и рабаџијске стазе коначно постати прошлост, а људи на планини између Златибора и Златара најзад добити будућност.

"И не чуди она прича да у нововарошком крају народ најдуже живи – заиста, статистика је показала, не због тога што им помаже само бог у томе, него и оно што нам је природа подарила", наглашава Раде Васиљевић, председник Општине Нова Варош.

И јесу посебни људи из Муртенице – њихова љубав према завичају и планини мерена неодустајањем, деценијама живота у беспућу и љутим зимама, вредна је поштовања. А сада, када им стижу први одушевљени туристи, са радошћу их, шеретски, дочекују.