Село Јакаљ на раскрсници путева, а без пута

Тако близу, а тако далеко, невоља је с којом се деценијама и лети и зими носе у Јакљу, селу воћара и сточара у коме, за разлику од много брдских села, још увек има деце и младих. Најтеже је ипак лети и у сушном периоду, када се гуше у облацима прашине која остаје иза сваког возила.

"Ми смо близу километарски али смо уопште далеко и сви нас познају кад сиђемо у град, познају ауто, зна се одакле смо дошли", каже Милорад Мартић из Јакља.

"Мени је кућа близу пута, цело лето деца не могу да се играју", каже Милован Катић из Јакља.

Драгослав Томић из Јакља каже да све пропаде око пута и малина и воће и све и подави народ.

Повремено, кажу, долазе геометри који изнова размеравају будући пут. И ако грађевинских машина нема, тешки камиони их не заобилазе. Добили су тако међународни макадам посред  села, јер је камионџијама пут кроз Јакаљ краћи педесетак километара.

"Најмање прође данас двадесет камиона. Имају камиони што иду за Милиће, вучу руду за цементару у Косјерићу", каже Драгутин Николић из Јакља.

У "Путевима Србије" у чију надлежност спада и њихов државни пут другог А реда, кажу да то ове године неће бити.

"Од 1945. све су зборови били овде и на том збору прва тачка дневног реда била је пут Костојевићи-Варда и никада до сада, до 2019. није се завршило", каже Драгослав Томић. 

Јакљани се и даље надају да ће једног дана и до њих стићи асфалт који је дошао с обе стране села, осим њихових 5 километара у средини. А до тада ће им, уз камионе, редовно стизати и туристи,најчеше странци и то грешком навигације која бира најкраћи пут.