Ко и на који начин може да добије бесплатну правну помоћ

Почиње примена дуго очекиваног закона који регулише област бесплатне правне помоћи, а треба да омогући једнак приступ правди свима, без обзира на материјално стање.

Већ овога преподнева, на врата локалних самоуправа широм Србије могу да закуцају и затраже бесплатну правну помоћ људи на рубу егзистенције, корисници социјалне помоћи и они који би плаћањем скупих судских трошкова то постали.

Трећу категорију грађана који имају парво на бесплатног адвоката или савет су рањиве групе, жртве насиља, азиланти, жртве трговине људима, особе које нису радно способне, избеглице, сви они ће моћи да траже да их у општини саслуша службеник.

Министарка правде Нела Кубуровић каже да је извршен упис у регистар лица која пружају бесплатну правну помоћ.

"Када је реч о локалној самоуправама, више од 300 правника који испуњавају услове прошло је обуку и добили су дозволе од Министарства правде", каже Кубуровићева.

Недоумице постоје 

У неким локалним самоуправама кажу да немају конкретна упутства Министарстава из којих редова да бирају људе који ће радити тај посао.

Министарка Кубуровић истиче да је овај закон потпуна новина у нашем правном систему и да ће се координисано радити на отклањању недоумица.

"Општине су и до сада, према Уставу, биле пружаоци бесплатне правне помоћи. Новина је да морају имати специјализована лица која могу да обрађују захтеве и доносе решења да ли неко испуњава услове у складу са Законом или не", објашњава министарка Кубуровић.

Објашњава да грађани са захтевом одлазе у локалну самоправу и подносе одговарајућу документацију којом доказују припадност групи која има право на бесплатну помоћ.

"У року од осам дана локална самоуправа треба да обради захтев и утврди да ли лице испуњава услове или не. Ако испуњава, доноси се посебно решење и лице се упиућује код конкретног адвоката који пружа правну помоћ", каже Кубуровићева.

Грађани не бирају адвоката 

Адвокатска комора Србије је Министарству доставила листу од 3.000 адвоката који се уписују у регистар који ће бити јавно доступан на сајту Министарства.

"Грађани нису ти који одређују адвоката, већ запослени у локалној самоуправи контактирају Адвокатску комору Србије која ће равномерно распоредити случајеве одређеним адвокатима са листе", објашњава министарка.

Каже да адвокати неће радити бесплатно. Услуга је бесплатна за грађане, али ће бити плаћена из буџета Републике Србије и локалних самоуправа.

Око 4.000 адвоката пријавило се за бесплатну правну помоћ, у Београду њих око 900. У Адвокатским коморама кажу да ће се адвокати бирати уређеним системом кол центра, попут оног који функционише за постављање бранилаца по службеној дужности.

У припрему Закона о бесплатној правној помоћи, Србија је ушла пре 15 година. То је један од најважнијих прописа у преговорима са Европском унијом о поглављу 23. Србија последња у Европи почиње са његовом применом.

Применом овог закона коначно би било омогућено да социјално угрожени грађани, којих у Србији има 500.000, у потпуности остваре своја права.