Комеморација страдалима на острву Видо

Церемонија поводом 103. годишњице повлачења српске војске и цивила на Крф почела је интонирањем химни Грчке и Србије, а после тога су уз највише војне почасти положени венци код спомен-костурнице у Маузолеју и код морнаричког крста.

Делегација Србије положила је венце и у "плаву гробницу" у Јонском мору, у коју је спуштено око 5.400 тела умрлих српских војника и цивила.

Делегацију Србије предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић.

Комеморативном скупу присуствовали су и министар здравља Златибор Лончар, српски члан Председништва у Босни и Херцеговини Милорад Додик, градоначелница Крфа Мероти Спиридула Идреу, представници удружења потомака, бројни мештани Крфа и Срби који су дошли из свих крајева Србије и региона.

Ђорђевић: Захвални смо грчком народу

Министар Ђорђевић је рекао да је страдање српског народа било велико и да ништа не може да побије ту историјску чињеницу.

Како је навео, током Албанске голготе српског народа у Првом светском рату је погинуло, заробљено, нестало или умрло од хладноће, глади и исцрпљености 243.877 српских војника.

Истакао је да су многи војници и цивили снагу да истрају нашли у нези, бризи и саосећајности које су им њихови грчки домаћини несебично пружили.

"Ми смо захвални грчком народу и Грчкој на свему што су чинили у прошлости за Србију и њен народ и на ономе што ће чинити у будућности", рекао је Ђорђевић.

Министар је истакао да грчки и српски народ деле истоветну духовну традицију и да је љубав и саосећајност према српској војсци у Првом светском рату грчки народ пружио не само зато што је православни народ, већ зато што су човекољубље и емпатија у основи духовне традиције.

Ђорђевић је захвалио новоизабраном председнику Владе Хеленске Републике Киријакосу Мицотакису, који је приликом недавног састанка са председником Србије Александром Вучићем у Њујорку, изразио чврсту решеност грчког народа и државе да не признају независност Косова, и подршку настојању Србије да се сукоб Приштине и Београда реши мирним путем.

Додик: Односи српског и грчког народа су братски

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик захвалио је грчком народу за љубав и пажњу коју су пружили српским војницима и цивилима од 1916. до 1918. године и без чије би помоћи, како је рекао, страдање Срба било много веће.

Истакао је да Крф има веома важно место у српској историји и да Срби никада неће заборавити пажњу и помоћ мештана Крфа током Првог светског рата.

"Зато су односи српског и грчког народа не само пријатељски, већ и братски, а два народа су готово увек били на истој страни", рекао је Додик.

Градоначелница Крфа: Поносни смо што смо део ваше историје

Градоначелница Крфа Меропи Спиридула Идреу истакла је да је Крф место на којем је 1916. године, после голготе кроз коју је прошла, поново оживела српска држава и где су изграђене нераскидиве везе Срба и Грка.

"Поносни смо што смо део ваше историје, данас смо овде да бисмо наставили да јачамо наше пријатељске односе", рекла је градоначелница.

Поновила је да Грчка подржава Србију на путу ка чланству у Европску унију и да Грчка верује у европску перспективу са земљама западног Балкана.

Она је оценила да српски народ и данас пролази кроз слична искушења као пре једног века и да је однос појединих великих сила доказ да Срби данас имају много проблема да у остваривању својих националних интереса.

Међу бројним грађанима из Србије и земаља у окружењу који су дошли на Видо био је и Димитрије Ђуровић из Косјерића, чији је деда Здравко Ковачевић боравио на Виду и на Крфу, а касније био учесник пробоја Солунског фронта.

"Први пут сам овде, дошао сам да видим где ми је био деда и да се сетим његових прича из тог времена. Причао ми је о патњи кроз коју војници и цивили прошли док су се голи и боси повлачили преко Албаније", рекао је Ђуровић.

Пут Албанске голготе

Српска војска и народ почели су повлачење преко Албаније у зиму 1915./1916. године.

Због продора бугарске армије и пресецања комуникација, али и изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци, покушај да се српска војска повлачи долином Вардара био је неуспешан.

Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско приморје.

После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне, а француска влада је 28. јануара 1916.године одлучила да њена морнарица одложи све друге транспорте, док из Албаније не буде извучена српска војска.

Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску, а до 15. фебруара на грчко острво Крф превезено више од 135.000 људи, у Бизерту око 10.000 људи, а на Корзику и у Француску око 5.000 српских војника.

Прво искрцавање српске војске на Крф било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а трошкове опремања и издржавања српске војске преузеле су Француска и Велика Британија.

Видо, које је било организовано као болница, претворено је у "острво смрти", а море око њега у "плаву гробницу". 

Од 23. јануара до 23. марта 1916, на острву Видо умрло је 4.847 људи.

Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености.