Факултети отварају врата по трећи пут, бруцоша све мање

Разлози што факултети расписују и трећи рок су бројни - од лоших промоција факултета до промене односа младих према одређеним струкама.

"Већина данашњих студената су потпуно другачији и информације налазе на потпуно другачијим местима него где факултети нуде те информације о себи", каже Лука Мерошин, студент Фармацеутског факултета.

Немања Величковић, студент Православно богословског факултета каже да су све мање заинтересовани за друштвено-хуманистичке науке.

"Конкретно за Православно-богословски факултет ту је још један проблем, а то је проблем недостатка вере међу људе", рекао је Величковић.

Мала заинтересованост не значе и да је факултет лош.

Драгана Славковић, дипломац Рударско-геолошког факултета рекао је да је тај факултет већ две године уназад котиран међу првих сто факултета најбољих у свету у области рударства и геологије.

"Мислим да је главни проблем у томе што рударство и геологија нису уврштени у основно и средње образовање", каже Славковић.

Оно што је атрактивно страним студентима није и домаћим, а то су студије српског језика и књижевности.

"Морамо да схватимо да је мањи број младих који желе да студирају. Просто желе да се запосле јер им је економска ситуација таква да је тешко одвојити време за студије. Мислим да ће одговор за то бити студије уз рад", рекла је проф. Љиљана Марковић, декан Филолошког факултета.

Ни на математици није ништа боље. У трећем року пријавило се само два кандидата, јер млади не желе у наставнике иако школама фали таквих 450.

"Математички факултет има смањену школарину, односно попусте у односу на школарину за самофинанисрајуће студенте који студирају на наставничком смеру, али проблем је што сада не успевамо ни буџетски, да попунимо тај модул", каже Саша Малков, продекан Математичког факултета.

Проф. Петар Булат, проректор Универзитета у Београду каже да је један од разлога већа конкуренција на тржишту образовања, помињу се и мање генерације деце које се сад уписују.

"Када се искомбинују та два разлога мислим да би се на тај начин могао објаснити овако велики број слободних места на Универзитету у Београду", каже Булат.

Решење је и модернизација програмима. Тако на пример Православни богословски факултет, са Ахитектонским и Грађевиским спрема програм за ревитализацију црквених објеката.