Зашто је важно да Србија има породичну банку матичних ћелија

Према подацима Управе за биомедицину и Министарства здравља, од почетка године 1.251 узорак матичних ћелија из пупчаника оставили су наши родитељи у некој од приватних банака које имају лиценцу за рад у Србији.

Међу њима је и 66 узорака које су родитељи поверили компанији "Криосејв". Та компанија је на нашим просторима пословала од 2007.године, и код њих су наши родитељи оставили на чување 12.864 узорка - односно толико је уговора склопљено. "Криосејв" изгубио је дозволу за рад, и у Србији је са њима прекинута сарадња према одлуци надлежног Министарства.

Драгана Вујић, начелница Одељења за трансплантацију коштане сржи у Институту за мајку и дете рекла је за РТС да све оно што је остављено у приватним банкама вероватноћа да буде искоришћено је један напрема 2,5 хиљаде, то је 0,04 одсто.

Према њеним речима, када неко оболи од леукемије он мора да добије ћелије друге особе, када некоме радите трансплантацију због тога што има урођену болест мора да добије ћелије друге особе.

Каже да оно што је медицински оправдано је формирање јавних породчних банака и то је пројекат који Институт води од 2008. године, а 2013. је почела градња породичне банке.

"Очекујемо да би у наредних шест-седам месеци све грађевински било завршено, један део опреме је врћ набљен, у току је набавка једног дела опреме и мало ће бити потребно да се набави током идуће године да би банку ставили у фунцкцију", каже она.

"Дефинисано је који су то разлози када радимо трансплантацију - када неко има неки облик леукемије, слабост коштане сржи, неки облик урођене малокрвности, урођену слабост имуног система, неке урођене болсети као болести таложења - то је медицински оправдано урадити трансплантавцију матичним ћелијама", каже професорка Вујић.

Вујићева истиче да само 25 одсто болесника у најбољем случају има шансу да има подударног даваоца у породици и то је наоптималније.

Постоји међународни регистар давалаца косне сржи где се за 50 до 60 одсто пацијената може наћи одговарајући давалац.

"Постоје јавне банке крви пупчаника где можемо наћи у одређеном проценту даваоце и на срећу код 99 одсто деце имамо сродног делимично подударнбог даваоца а то је један од родитеља", рекла је професорка Вујић.

Каже да је 2009. године Институт добио сагласност Министарства здравња да формира породичну банку крви пупчаника и да има преко 80 замрзнутих узорака.

"Родитељи деце који су потенцијални даваоци за трансплантацију косне сржи су високо мотивисани да приликом рађања следећег детета буде прикупљена крв пупчаника из остатка пупчане врпце и постељице - допремљена на Институт, обрађена, замрзнута и да се чува код нас", рекла је Вујићева.

Подсећа да је 2017. извршена трансплантација девојчици са једним обликом урођене малокрвности коришћењем узорка који је био ускладиштен у породичној банци.