Интернет базе података пут ка бржој легализацији објеката

У исти сат, прецизно у минут, Лондон се из сателита снима сваких седам дана. Када у Србији причамо о нелегалним објектима, користимо сателитски снимак из 2015. године. Он показује да има више од 4.000.000 неуписаних објеката, а озакоњење још 1.400.000 иде споро. Директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић каже да ће грађани ускоро моћи преко интернета да прате каква је судбина њихових предмета.

За нову интернет базу података, уз Министарство грађевинарства и Е-управу, задужен је и Катастар.

Директор Републичког геодетског завода Борко Драшковић каже за Јутарњи програм РТС-а да је у питању сложен и велик, деценијски проблем који не може да реши локална самоуправа сама, већ морају да се укључе и државни органи.

"Крећемо у дигитализацију и покушаћемо на нов начин да решимо проблем тако што ћемо формирати базе података на основу којих ћемо моћи после да користимо дигиталне методе", каже Драшковић.

Објашњава да ће грађани у сваком тренутку моћи да виде где се налази објекат који је предмет легализације и у којој је фази решавања проблема, без обзира где се објекат налази.

"Сва документација биће дигитална, трајно похрањена и сачувана. Неће бити бриге да ли је предмет изгубљен или да ли нешто недостаје и треба да се допуни", истиче директор Републичког геодетског завода.

Каже да је печат изашао из употребе и да сви електронски потписани документи које издају државни органи имају снагу печатираних.

"Задати рок не може да се испоштује"

Од усвајања Закона о озакоњењу, 2015. године, папир је добило свега 27.814 објеката.

Гост РТС-а каже да има много разлога зашто их није легализовано више.

"Огроман је посао само евидентирати толики број објеката, а камоли приступити решавању. Након прегледа и пуњења базе, слика ће бити другачија и видљива за јавност, па ће и притисак јавности помоћи да се решавање проблема убрза", сматра Драшковић.

Рок за решавање свих предмета био је најављен за 2023. годину.

"Судећи по подацима, тај рок не може да се испоштује, али ако усвојимо нове методе које желимо, можемо да очекујемо да ће рок од три до пет година бити сасвим реалан", наглашава Борко Драшковић.

Најпроблематичнији су објекти у заштићеним зонама.

Директор Републичког геодетског завода каже да је нека врста условљене амнестије опција која се увек може применити.

"Када будемо исцрпели све могућности које имамо, то је опција која остаје после 2025. године", каже Борко Драшковић.

"Надамо се новом сателитском снимку"

Истиче да ће, ако буде било средстава, нови сателитки снимак бити израђен у марту или априлу следеће године.

"Најбољи период за израду сателитског снимка је март или април када је ниска вегетација. Ми се из Завода сваке године надамо и желимо да имамо што више сателитских снимака", објашњава Драшковић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.