Пешачењем и бициклом до чистијег ваздуха

Најзагађенији ваздух прошле године удисали су грађани – Београда, Панчева, Косјерића, Ужица, Смедерева, Ваљева, Краљева, Крагујевца, Суботице и Сремске Митровице.

"Доминантан извор загађења је грејање током зимских месеци, на првом месту то су индивидуална ложишта, односно домаћинства, а затим и мале енергане. Појединачно говорећи највећи загађивач јесте 'Електропривреда Србије'. Свакако 20 до 30 процената загађујућих материја у ваздуху долази и од саобраћаја", истиче Филип Радовић, директор Агенције за заштиту животне средине.

У Београду квалитет ваздуха се мери на 25 места. Тренутно удишемо чист ваздух, док је у грејној сезони концентрација загађујућих честица десет пута већа.

"Пре свега су то оксиди азота суспендоване честице, угљенмоноксид и друге материје које настају као продукт сагоревања фосилних горива. То јесу загађујуће материје, зато што имају негативан утицај на здравље људи, а природно је и логично закључити да су ту пре свега на удару респираторна обољења и обољења кардиоваскуларног система", објашњава Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље Београд.

Београд се обавезао да до 2030. године смањи емисију угљендиоксида за 40 одсто. Да би се то постигло град треба да побољша и систем даљинског грејања и јавни превоз. У томе би требало да помогне и кандидатура за зелену престоницу Европе у чему Београд има подршку Јапана и Европска банке за обнову и развој.

"Да више користимо или јавни превоз или бицикл или да пешачимо, то је једна од најважнијих мера. Такође је врло значајно да обезбедимо адекватне услове, а то је да имају бициклистичке стазе да имају пешачке зоне и да тај јавни превоз буде такав да производи мање штетних гасова", наводи Зоран Радојичић, градоначелник Београда.

Сада је пошумљено 15 процената подручја главног града, а план је да под зеленилом буде 25 одсто. У борби за чист ваздух то је и најефикасније и најјефтиније решење и за целу Србију где би требало да се пошуми 40 одсто територије.