Шта веже Србе и Турке – страх и незнање узроци предрасуда

У протекле две године у Архив Србије стигло је 20.000 дигиталних докумената из османског периода. Београд је и домаћин Конгреса где се расправља о српско-турским односима и историјским питањима од средњег века до данас.

Др Сузана Рајић, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду рекла је за РТС да тај факултет никада није примио толики број гостију одједном.

Истакла је да је Конгрес био одлична прилика да се, у години када се обележава 140 година од обнове дипломатских односа Кнежевине Србије и Османског царства, посвети пажња бројним научним питањима и да се као у огледалу сагледа историја из српских и турских извора.

Напомиње да су дискусије биле успешне и плодне и да се разговарало о миграцијама, трговини, образовању, животу људи, Београду.

"Сазнали смо нешто ново и надам се да су и наши гости сазнали нешто из наших истраживања", рекла је Сузана Рајић.

Редовни професор Блискоисточног универзитета на Кипру проф. др Слободан Илић је рекао да је страх узрок свих предрасуда и нетрпељивости, а узрок страха је незнање.

"Оног часа када ми једни о другима сазнамо више, схватићемо да смо блиски и да нас много више тога спаја него што нас раздваја", навео је Илић.

Напоменуо је да су Турци и Срби имали дугачак период заједничког живота, да то неком може да се свиђа или не свиђа, али да је све то време живот грађен у оквирима који су били једини могући и доступни.

"Речи Србин и Србија не носе лоше конотације"

Илић каже да смо данас сведоци отопљавања односа и приближавања између Србије и Турске, како и активније улоге Турске на Балкану али и у свету.

"Можемо бити радосни што имамо јаког и искреног пријатеља у Турској", рекао је Илић и додао да он, као неко ко је већину живоа провео у Турском делу света, има позитивна искуства и да је сведок да речи Србин и Србија не носе лоше конотације већ је дочекиван с љубављу и поштовањем.

Истиче да је Османска држава била заснована на исламу који признаје само једну нацију муслимана, где нису били битни боја коже, раса, језик, већ је једино била битна вера. Међутим, каже да у првим периодима османске власти ни вера није имала толику улогу јер је било спахија који су остали Хришани а и многе султаније нису проениле веру.

Проф. др Алатин Акоз са Селчук универзитета говорио је о документима који су стигли истичући да су султанове наредбе и фермани генерално били поштовани и да су Османлије у принципу остваривале оно што су обећале.

У документима постоје уверљиви докази о томе да је турска морнарица пролазила Дунавом и да је имала ратну трговачку флоту.

Професор Акоз наводи да је, након Сулејмана Величанственог, типична османлијска војна тактика била припремање терена копненим путем од Солуна ка Београду, а да је Београд био најсевернија тачка одакле се могло организовати даље напредовање.