Пластичне кесе одлазе у историју, следи "битка" са амбалажом

Од како се плаћају потрошња кеса смањена је за 80 одсто. С истим циљем раматра се увођење кауције и за пластичне флаше и лименке.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже да је то засигурно најбоље мотивација.

Створиле би се навике од социјално угрожених категорија, од мале деце до одраслих да прикупљају своју пластичну амбалажу и и да заузврат добију накнаду, наводи Радовић.

"На тај начин поред тога што би смо очистили Србију од пластичне амбалаже с друге стране бисмо створили више сировине који би могао да користи рециклажна индустрија", додаје Радовић.

У Србији се око 2.500 предузећа бави производњом пластичних производа. Извозе у више од 80 земаља, и то у вредности 816 милиона евра само у току прошле године. И од њих се очекује да помогну у решењу проблема пластичног отпада. Јер од 100.000 тона амбалажног отпада рециклира се свега четвртина. Највећи део заврши на депонијама и у природи.

Синиша Митровић из Привредне коморе Србије указује да се мора подићи примарна селекција комуналног отпада.

"Морамо подизати компостане, морамо радити на смањењу трошкова који имају грађани када је у питању примарна селекција и то може дати добар резултат за будућност", додаје Митровић.

Рециклажа пластике јефтинија од прераде папира

Виктор Грујић из баточинског предузећа "Полипак" наглашава да сва амблажна пластика може да се рециклира.

Према његовим речима, процес рециклаже пластике много је јефтинији, са много мање употребе воде и природних сировина, него у рециклажи папира.

Произвођачи се окрећу новим технологијама.

"Данас кесе могу да се раде од скроба из биља. Она је направљена из скроба од кукуруза или отпада од кукуруза или чак од кромпира који више није за храну", наводи Симон Франко из компаније БАСФ Словенија.

Без пластике се не може, али може се паметније искористити. Птице су за разлику од многих људи то научиле.