Пластичне кесе одлазе у историју, следи "битка" са амбалажом

Од наредне године пластичне кесе биће забрањене у Београду, осим оних баш неопходних за паковање одређених намирница. Од кеса још већи проблем праве пластичне флаше. Зато и Србија доноси Стратегију управљања пластиком до 2030. По узору на ону из Европске Уније, требало би да одговори на то како да се пластика мање користи и више рециклира.

Од како се плаћају потрошња кеса смањена је за 80 одсто. С истим циљем раматра се увођење кауције и за пластичне флаше и лименке.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић каже да је то засигурно најбоље мотивација.

Створиле би се навике од социјално угрожених категорија, од мале деце до одраслих да прикупљају своју пластичну амбалажу и и да заузврат добију накнаду, наводи Радовић.

"На тај начин поред тога што би смо очистили Србију од пластичне амбалаже с друге стране бисмо створили више сировине који би могао да користи рециклажна индустрија", додаје Радовић.

У Србији се око 2.500 предузећа бави производњом пластичних производа. Извозе у више од 80 земаља, и то у вредности 816 милиона евра само у току прошле године. И од њих се очекује да помогну у решењу проблема пластичног отпада. Јер од 100.000 тона амбалажног отпада рециклира се свега четвртина. Највећи део заврши на депонијама и у природи.

Синиша Митровић из Привредне коморе Србије указује да се мора подићи примарна селекција комуналног отпада.

"Морамо подизати компостане, морамо радити на смањењу трошкова који имају грађани када је у питању примарна селекција и то може дати добар резултат за будућност", додаје Митровић.

Рециклажа пластике јефтинија од прераде папира

Виктор Грујић из баточинског предузећа "Полипак" наглашава да сва амблажна пластика може да се рециклира.

Према његовим речима, процес рециклаже пластике много је јефтинији, са много мање употребе воде и природних сировина, него у рециклажи папира.

Произвођачи се окрећу новим технологијама.

"Данас кесе могу да се раде од скроба из биља. Она је направљена из скроба од кукуруза или отпада од кукуруза или чак од кромпира који више није за храну", наводи Симон Франко из компаније БАСФ Словенија.

Без пластике се не може, али може се паметније искористити. Птице су за разлику од многих људи то научиле.

Број коментара 14

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 19. септембар 2024.
18° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи