Сваки други основац пробао алкохол, а сваки трећи несрећан

Готово сваки други ученик петог и седмог разреда основне школе и првог разреда средње је пробао алкохол, а није непознато да старији гимназијалци готово редовно пију током излазака. Истраживање на европском нивоу показало је да млади који пију то чине једном до двапут месечно.

Слободан Малушић, специјалиста педагогије, каже за РТС да је разлог да се почне са конзумирањем алкохола углавном неки лични проблем.

Према његовим речима, само три одсто основаца и шест одсто средњошколаца у Србији је рекло да нема никакав проблем.

Наводи да је према истраживању које је обавио, око 30 одсто основаца рекло да су несрећни и незадовољни собом, животом, успехом, животом у породици...

"То је бег од проблема и свакодневних обавеза, од страха, како кажу, пију да би се опустили. Ту је реч и о експериментисању, уценама вршњака који већ конзумирају алкохол", наводи Малушић.

Указује да друштво много греши када је у питању алкохол. Србија је међу првим земља у свету када је реч о толеранцији на алкохол, упозорава Малушић.

"Највише алкохола се пије на журкама, рођенданима и екскурзијама. Родитељи много греше кад основцима оставе саме у стану. Потребна им је контрола и непрекидан рад на превенцији са родитељима и наставницима", констатује Малушић.

Према његовим речима, када би се друштво укључило у решавање тих проблема, не би било времена да се одају алкохолу.

Много је боље да проба малу количину алкохола у присуству родитеља и који би им указали шта би се десило кад би узели више, додаје Малушић.

Сваки други у основној школи пробао алкохол

Говорећи о истраживању европске популације младих у петом и седмом основне и првом разреду средње школе, Биљана Килибарда са Института "Милан Јовановић Батут" каже да је педесет одсто испитаних бар једном је пробало алкохол.

Када се погледа поједично по разредима виде се јако велике разлике између петог и седмог и првог разреда средње школе, указује Килибарда.

Додаје да је највећи скок међу онима који су први пут пробали алкохол између седмог разреда основне и првог разреда средње школе.

Када је реч о тренутним корисницима (сматрају се деца која бар једном месечно пију), проценат је нешто нижи, али расте када је реч о средњошколцима.

На питање да ли су се опили и колико су често пили у претходних месец дана, рекли су да су то учинили једном до два пута.

Килибарда наглашава да ниједно истраживање ни код нас ни у свету није показало да сви млади пију, пуше и и користе дрогу и да такав став није добро сматрати нормалним.

Популација младих у Србији не разликује се од остатка света

На светском нивоу истраживања показују да се не помера граница када се проба алкохол, каже Килибарда и наводи да највећи борј деце први пут проба алкохол између 12. и 16. године.

Према њеним речима, у европским земљама и Америци дошло је до пада у конзумирању алкохола.

"Није добро генерализовати проблем, пошто није само учесталост пијења фактор. У медитеранаким земљама се пије чешће али мање, док се у северним земљама пије ређе али у великим количинама", указује Килибарда.

Мере превенције 

Килибарда наводи да постоји неколико видова превенције. Прво су ту стратегије окружења – мере заједнице, државе, регулативе које утиче на смањење доступности алкохола, забрану рекламирања.

Универазлане мере се односе на целокупну популацију, без обзира да ли су деца под ризиком или нису. Ту можемо да говоримо о едукацијама и развоју животних вештина, рекла је Килибарда.

Међутим, како је напоменула, постоји и група деце која спада у посебно осетљиве којима неће помоћи уобичајене мере и захтевају додатно ангажовање.

"Када се истраживање стави у оквире Европе, закључак је да млади у Србији по конзумирању алкохола не одскачу пуно од основаца и средњошколаца у остатку континента", наводи Килибарда.

Доктор Малушић сматра да је најважније да се младима понуде други стилови живота - спорт и разне друге активности у којим ће млади наћи себе.

Свака млада особа жели афирмацију, ако је не пронађе у разним активностима и својим жељама почеће да пије, закључује Малушић.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво