Вучић: Обезбедићемо услове за научнике какве и други нуде

Александар Вучић је рекао да државе неће улагати само у ауто-путеве, водовод и канализацију, већ у научно-технолошке паркове, брз интернет, дигитализацију и покушати да врати многе људе из света, а посебно онима који су овде да покаже поштовање.

"Установићемо буџетску линију која се тиче Шангајске листе како би се подстакло објављивање што више радова у научним часописима у свету", најавио је Вучић.

Како каже, држава ће обезбедити услове за научнике какве и друге нуде. 

У припреми сам помислио да вам обезбедим простор за рад, али Раденовић је рекао ''шта ће ми велики кабинети''. То је човек који је рођен у Горњем Брестовцу и који није научио на богатство, који није научио да ради у великим кабинетима, рекао је председник Србије.

Подсетио је да је за високи пласман универзитета Србије на Шангајској листи заслужно неколико професора, а најзаслужнији је свакако професор Раденовић.

Указао је да је анализирао разлоге за успех и мање успехе, и да су подаци показали да да у друштвеним наукама имамо мали број цитираних аутора, док у економији, психологији и математици имамо пар њих.

"Држава ће сада показати да брине о науци и култури и, након медицинских сестара, највише ће подићи примања управо у овим областима. Сагласан сам са професором Раденовићем да научници треба да држави врате радом и ангажовањем, а не само кукњавом. Захвалан сам на речима које су нас све пробудиле, а што се државе тиче нећемо улагати само у ауто-путеве, водовод и канализацију, већ у научно технолошке паркове, брз интернет, дигитализацију и покушаћемо да вратимо многе људе из света, а посебно оне који су овде да покажемо поштовање", рекао је председник.

Професор Раденовић је један од најцитиранијих математичара света и раније је научне радове потписивао за Универзитет у Београду, али га је у међувремену ангажовао Универзитет краљ Сауд у Саудијској Арабији да за њих потписује научне радове што је негативно утицало на пласман БУ на најновијој Шангајској листи.

Вучић је подсетио да је Раденовић у згради Председништва био 2016. када му је тадашњи председник Томислав Николић за посебне заслуге у науци уручио Сребрну медаљу.

"Хоћу у име свих наших грађана и земље да вам се захвалим на марљивом раду, великом труду, на томе што сте прославили име наше земље, не само своје име и презиме, у науци и математици", рекао је он.

Вучић је рекао да га је лично погодила чињеница што, због пропуста државе, сада Раденовић потписује радове за Саудијску Арабију и зато је на овај састанак позвао министре образовања и финансија.

Вучић се Раденовићу захвалио што толико воли своју Србију. Изразио је уверење да ће професор и ове године бити међу 100 најцитиранијих научника у свету.

Раденовић: Подржите младе научнике

Професор Стојан Раденовић је у разговору са председником Вучићем, као решење за бољу позицију наше науке у свету предложио већу подршку младим научницима и укидање пројектног финансирања, уместо којег би, сматра, било подстицајно појединачно награђивање.

Професор, захваљујући којем је Београдски универизтет у претходном периоду био на вишој позицији на престижној Шангајској листи, предложио је и да се научници који раде на иностраним универизтетима финансијски подстакну да своје радове потписују за српске универзитете. 

Како је рекао, држава би могла да издвоји 1.000 до 1.500 долара, како би наши млади научници по светским универзитетима стављали "београдску адресу" на своје радове, чиме би допринели бољем положају универзитета, иако не живе у Србији.

Као примере, навео је др Петра Марковића, за којег је рекао да је "бисер", а који је, каже, много млађи, али по којем Србију знају по њему у сверту, као и по Стеви Тодорчевићу, Величковићу..

На ове речи професора, председник Вучић је одмах наложио министру просвете Младену Шарчевићу да у оквиру буџета његовог министарства издвоји посебан део за финансирање за Шангајску листу, који ће укључивати средства за научне радове који долазе "споља", а код којих ће у потпису стајати и српски универзитети.

Раденовић, иначе пензионер, научне радове пише у подрумским просторијама зграде у којој станује на Врачару.

Каже да му радни простор није важан, јер писање научних радова захтева, пре свега, велику посвећеност, а то може да се оствари и у подруму или било где.

Он је додао да је борба да се нађете на листи најцитиранијих аутора као борба у тенису.

"Ја се трудим и имам амбиције", рекао је професор и додао да је за њега велико признање то што га је позвао председник Србије.

"Нису ми се баш ноге одсекле, али много је за мене да председник нашао времена да ме зове из Њујорка", описао је своју реакцију професор, када га је Вучић позвао током своје посете Њујорку.

"Пројектно финасирање спутава младе научнике" 

Професор је председнику скренуо пажњу да он већ стар и да позиција БУ на Шангајској листи не траба да зависи, како је рекао, од једног старца и да је важно подржати и мотивисати младе научнике са којима и он сарађује.

Навео је да он у Србији има 65 коаутора у заједничким радовима.

"Ванреди професори, доценти морају да се труде, ја сам на заласку, а они су у најбољим годинама" рекао је он и додао да би се, уколико би трећина редовних професора БУ објавила један до два научна рада годишње, Србија вратила на високо место на престижној Шангајској листи. 

Професор сматра да пројектно финасирање спутава младе научнике, гуши их. 

"Укинуо бих пројекте, ту се стварају центри моћи, гуше млади научници, све се разводни", каже он и предлаже финансирање један на према један.

Професор сматра да је за научнике подстицај када су директно плаћени за рад или истраживање које су објавили.