Да ли су институције спремне за нови Закон о заштити података о личности

Ко је у ова два дана закуцао на врата банака, нарочито страних које послују код нас, унапред је упознат са тим шта ће се радити са његовим личним подацима. Хрпи докумената додат је још један.

Службеник задужен за заштиту података о личности Уникредит банке, Милош Богдановић напомиње да је реч о посебном папиру који је једноставан за читање, где постоје све информације у вези са обрадом података о личности.

"Тај папир подразумева информацију у о томе, зашто, које и како податке обрађујемо клијенту тако и информације о контакт адресама на које можете поставити сва питања везана за ту обраду", додаје Богдановић.

Компаније које су се спремале годинама са новим правилима су као рибе у води. То није случај са свих 12 хиљада државних институција и комплетном привредом, тврди нови повереник. Упозорава - за нови закон нисмо спремни.

"Ви морате на много сигурнији и оштрији начин да обезбедите и штитите податке грађана, физичких лица које обрађујете и којима рукујете. Ових 12 хиљада органа које сте навели треба да имају лице за заштиту података о личности, о томе да обавесте повереника, до јуче ми смо добили око 100 пријава", каже Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Повреник најваљује да ће у случају кршења закона прво почети да упозорава.

"Деловаћемо превентивно, да подсећамо на обавезу, како да се одреди лице за заштиту података о личности, и да се о томе обавести повереник, да се објаве подаци о лицу. (Указиваћемо) и на друге обавезе у односу на грађане чији се подаци обрађују", објашњава Мариновић.

Постепена примена закона

Суштина закона није кажњавање, већ да се у примену уђе полако, тврде његови творци, јер, сматрају, за Србију је важно да престану злоупотребе најинтимнијих података у комерцијалне и друге сврхе.

Саша Гајин члан Радне групе Министарства правде за израду закона тврди да нема разлике о правном третману када се ради о заштити података о личности између грађана Републике Србије и Европске уније.

"Свако опонирање закону, представља опонирање најбољем интересу грађана, привредних субјеката и надлежних органа јавне власти", каже Гајин.

Нови закон о заштити података о личности намеће институцијама куповину ИТ опреме, строге механизме чувања архива и стручњаке који ће закључавати компјутере чим устану од њих.

Ако неко зна Ваше име, презиме, адресу и број стана, лако може да Вас идентификује. Уколико би такви подаци процурили из неке банке или друге институције, десио би се прекршај. Према новом закону, казне за такав прекршај износе и до два милиона динара, не прате оне у Европској унији, али нису мале.