Закон који засад неће моћи да се поштује

Милан Мариновић, повереник за информације од јавног значаја наводи за РТС да почетак примене закона нажалост није одложен, упркос чињеници да многи субјекти на које се закон односи нису довољно спремни за почетак примене закона.

"Овај Закон као и многи закони чланица ЕУ усаглашени су са Европском уредбом о заштити података о личности из 2016. Међутим, све друге земље, чланице ЕУ су имале рокове две, две и по године па и више година да усагласе своје законодавство са том уредбом. Ми смо дали рок од девет месеци, тај рок је најкраћи у Европи, тај рок је прекратак. Чак и да је прихваћен мој предлог за одлагање, опет би био најкраћи рок, не би био ни две године", објашњава Мариновић. 

Додаје да нису спремни они који добијају нове одговорности, обавезе, и овлашћења по овом закону.

"То су органи јавне власти које чине – министарства, јавна предузећа, локална самоуправа, градови, општине, институције са једне стране. С друге стране, велика привредна друштва средња и мала предузећа, предузетници, сви они који обрађују податке о личности у обављању своје свакодневне делатности и надлежности. То је око 12.000 органа јавне власти и небројани број осталиих субјеката", објашњава повереник.

Додаје да се подаци грађана морају штитити. 

"Ви морате на много оштрији, много сигурнији начин да обезбедите, штитите податке грађана, физичких лица које обрађујете и којима рукујете", наводи Мариновић.

Додаје да би повереник теоретски већ могао да почне да кажњава, подноси оптужне акте против разних одговорних лица у органима власти.

"Међутим, није то сврха овог закона, није сврха да они буду кажњени. Сврха је да се примењује и да се штите подаци о личности. Ми ћемо прво да упозоравамо, да делујемо превентивно", наводи повереник.

Оцењује да је усвајање овог закона била обавеза због хармонизације прописа са прописима ЕУ, али сматра да се пожурило са одређивањем времена почетка примене.

"Ја се плашим да ће неко наредно време, можда и до нове године показати неке озбиљне мане преране почетка примене", оцењује повереник.  

Поручује да сваки грађанин има право да затражи информацију – да ли се његови подаци обрађују, који се подаци обрађују и у коју сврху.