Паник-тастери засад ћуте

Притиском тастера укључује се тзв. нечујни аларм који обавештава обезбеђење у згради и главни мониторинг центар у Руској улици, у случају инцидента.

Постављен је и спољашњи паник тастер, на улаз у зграду у Руској улици и сигурносне камере у свим одељењима центра.

За два месеца било је појединачних, вербалних напада на запослене које су углавном решавали сами. Није било ситуација у којима је угрожена безбедност ни корисника ни запослених.

Само постојање видео-надзора и тастера, кажу, било је превентивна мера за непријатне и ризичне ситауције, тако да током протекла два месеца нису морали да их активирају.

Директорка Центра за социјални рад Зорица Павловић рекла је да пре увођења тастера нису имали никакав систем обезбеђења, нити за кориснике нити за заспослене.

"Центри су много пута били мета лопова, износило се из центара све што се стигло, у том смислу је и заштита имовине, али такође, јако је битно и то што овај систем обезбеђења са СОС тастерима који се налазе на спољашњој страни сваког центра, могу да буду у функцији заштите других грађана, који се нађу у некој непосредној опасности", објашњава Павловићева.

Трагедија после породичних убистава у два београдска центра за социјални рад, пре три године, више није било. Има, међутим, ситуација када грађани, незадовољни нпр. брзином решавања њиховог случаја или решењем социјалног радника, реагују бурно и непримерено.

"Када имамо, рецимо, развод, ту је једна страна увек незадовољна, како год да се ради, стручно, професионално, родитељ који је у том тренутку или осујећен или наслућује да му можда дете неће бити поверено, он је константно незадовољан у том поступку", наводи Павловићева.

Градска секретарка за социјалну заштиту Наташа Станисављевић истиче да је потребно много више разумевања за оно што раде социјални радници.

"Зато је важна информисаност људи о томе шта све један социјални радник треба да уради како би некоме помогао", рекла је Станисављевићева.

Треба више да се излази на терен

Социјалних радника нема довољно. На упражњена места нису запослени нови стручни радници. У неким центрима због лоше организације има пропуста, кажу у Аутономном женском центру, и трпе корисници.

"Ви видите како су неки центри направили посебна одељења, посебне стручне раднике који ће само тиме да се баве и да одговоре и на позиве полиције и тужилаштва када су у питању случајеви у којима центрима морају да буду ту, нарочито када је у питању директно насиље према деци", каже Вања Мацановић из Аутономног женског центра.

Истиче да се, нажалост, види да други центри нису тако добро организовани и да је та реакција слаба. "Ми видимо у пракси да центри некада не изађу на место догађаја", каже Вања Мацановић.

Градска секретарка за социјалну заштиту такође истиче да социјални радници треба више да буду на терену.

"Ту смо можда изгубили праву бит социјалног рада, а то је да социјални радници више излазе на терен, да буду са самим породицама, грађанима како би могли боље да се упознају са самом проблематиком", указује Станисављевићева.

У Секретаријату за социјалну заштиту најављују и нова запошљавања, боље услове рада, изградњу наменских зграда и возила и поручују да приоритет мора да буде приближавање корисницима на терену.