Традиција као туристички потенцијал – по чему се разликујемо од других

Како се слави слава, ко и како спрема славски колач, ко пали славску свећу, а ко дочекује госте. Ко је коловођа, а ко кец у колу и које је најтеже – ужичко, влашко или моравац. То је и Унеско признао као културно наслеђе Србије, а о томе би могли да уче људи из свих крајева света који код нас дођу.

Жива културна баштина једна је од главних српских брендова. Ритуали, уметност, обичаји, вештине које се преносе са генерације на генерацију чувају српску традицију од заборава.

Историчар Предраг Марковић каже да у односу на друге народе, Србе одликује то што су народ у коме живи традиција.

"Код нас традиција није нешто што се вештачки негује или што само у музеју борави. Ми смо у реткој прилици, ако будемо били паметни, да људи који обилазе нашу земљу виде живе обичаје. У већини других европских друштава су живи обичаји изумрли", наводи Марковић.

Ретко ко зна да слава Свети Никола није одувек била посна, јер у неким крајевима није било услова за припрему такве хране.

Директор Етнографског музеја Тијана Чолак Антић наводи да улога етнолога и музеја није да објасни како се неки обичај слави, него да објасни због чега се тако слави.

Објаснила је да је начин на који су наши преци славили, наши баба и деда, традиција наше породице, а да тек онда можемо да говоримо о традицији једног народа.

Култура нашег народа обликована је давно. Данас је српска традиција туристички потенцијал који учи о различитостима, али и сличностима наших обичаја и културе, у односу на остатак света.