Коридор "Милоша Великог" – цео век од идеје до изградње

Краљеви, политичари, грађевинари, пројектанти скоро читав век тражили су најефикасније решење путног спајања са Црном Гором, али у архивама је остало мало материјала који се бави овом тематиком. Како су текле деценије размишљања, покушаја и на крају градње?

По предању, пут ка мору ишао је некада старим Авалским путем који је преко Тополе и Рудника водио ка Ужицу и Црној Гори. Овај пут био је добро одржаван, јер су Крађорђевићи имали интереса да стигну у своју задужбину, али овај правац није био и најближи, па се тако пут ка мору пребацио на трасу која и сада постоји и који иде преко колубарског басена, долази до Љига и даље до Чачка, Пожеге и Ужица, тачније до границе са Црном Гором код Бродарева.

Међутим, нашу путну мрежу у прошлим временима нису само пробијали и трасирали грађевинари.

"Оно што сам ја до сада слушао, од старијих колега, то је да су пуштали коња и ишли иза коња инжењери и тако куда је коњ ишао ту је била траса којом је требао да се проведе у почетку пут који се временом проширивао, кривине исправљале, прво макадам био, па асфалтирали", објашњава Милутин Игњатовић, директор ЦИП-а.

Оно што смо пронашли у нашој архиви јесу и снимци почетка градње Ибарске магистале у Београду 1962. године, где се добро види да је она почињала код садашњег Сајма, затим преко хиподрома и Бановог брда настављала према Степојевцу.

Градњу су започели као и обично акцијаши и војска. Пут ка Ужицу и тада је постојао, али се до њега није тако брзо стизало из центра, па је одлучено да се почне градња такозване Ибарске магистале. Постоји заблуда о томе шта је Ибарска магистрала, а шта је ауто-пут Београд–Јужни Јадран, кажу пројектанти.

"Ибарска магистрала је постојећи државни пут првог Б реда број 22, који полази од Београда, поред Чачка, поред Краљева, поред Новог Пазара до границе са Црном Гором. То је постојећи двоточни пут, предвиђен за брзину од 60 до 80 километара на час. Ауто-пут Београд–Јужни Јадран то је потпуно нова саобраћаница највишег реда која има две плус две траке, раздвојене разделном траком и плус по једну зауставну траку на потезу од Београда, поред Чачка, Пожеге и даље ка Бољарима ка граници са Црном Гором", наводи Новица Стевановић, пројектант ЦИП-а.

Како је Коридор 11 ушао у речник? 

Ауто-пут ка мору има још један назив, а то је Коридор 11. Он је ушао у речник политичара и новинара после 2000. године, када се родила идеја да се путем и пругом повезу Букурешт–Темишвар–Вршац–Београд са барском луком и тиме добије још један паневропски коридор који би био уцртан као приоритет у све европске карте и за који би се лако нашао или финансијер или концесионар. Међутим, осим имена који се може наћи у планским документима, Коридор 11 још званично није признат.

"Чини ми се да због можда неозбиљности неких претходних власти тај Коридор није ушао у такозване европске коридоре. Ми га зовемо Коридор 11, то ће бити коридор "Милоша Великог". Када погледамо куда све иде Коридор 11 за нас је то дакле веза и са Румунијом, али исто тако веза са Црном Гором и излазак на луку", наглашава Зорана Михајловић, министарка саобраћаја.

Највећа пројектна дилема решена је тек после 2000. године, а почела осамдесетих када је тадашња власт поред постојеће Ибарске магистрале отворила радове на путу Београд–Обреновац преко Макишке долине. Тада је тај пут званично назван Београд–Јужни Јадран и његова траса требало је да после Макиша, преко Остружнице, Умке и Барича споји Београд и Обреновац и даље иде ка Убу и Ужицу.

Међутим, после прве деонице појавило се клизиште код места Дубоко, које је и даље активно и које путарима и сада задаје велике муке. Санација таквог терена била би најскупљи грађевински подухват, а предлагало се чак и измештање корита реке Саве да би се обуздало клизиште и направио ауто-пут.

Победила је идеја да се уместо десном иде левом обалом Саве и уз помоћ два моста из Сурчина стигне у Обреновац.

"Ми смо дали предлог да се прескочи Колубара и Сава са мостовском конструкцијом коју су Кинези завршили и да се пређе на потпуно стабилну леву обалу до Новог Београда и споји са Новим Београдом", нагласио је Игњатовић.

"Кинеске компаније најпоузданији партнери у градњи"

Пут до мора није био ну у плановима српских комуниста ни касније социјалиста. Интересантно је да је пруга до Бара изграђена пре пута, што говори да се није градило по редоследу. А ван редоследа било је и покушај после 2000. године да се устали једина концесија на ауто-путевима у Србији после рата Хоргош–Пожега.

Доста преговора и времена било је потребно да се сачини обиман уговор који није био доступан јавности, а аустријске фирме би обавезао да направе ауто-пут од Хоргоша кроз Војводину до Пожеге.

Северни крак Коридора 10 ипак је завршен, посао је пропао, а једино је као капитални објекат дошао други мост на бешкој преко Дунава. Српски политицари схватили су да новац за почетак градње може доћи само из домаћих извора. Почетак радова био је 2010. године, а почело се из средине деонице Чачак–Београд у страху да друге политичке гарнитуре неће завршити радове на тој саобраћајници.

Друго веће градилиште се отвара две године касније. Кредит долази из Азарбејџана за деоницу Љиг–Прељина вредну 308 милиона евра, а на отварању радова обећање да ће ова деоница бити готова за три године.

Међутим, било је потребно доста труда неимара и пројектаната да се прва деоница од Прељине до Љига заврши 7. новембра 2016, када је свечано пуштена у рад. Од тада већ сви верују да ће се на овом путном правцу за кратко време десити нешто ново.

Траже се партнери у иностранству, убрзано раде пројекти, а као најпоузданији партнер јављају се кинеске фирме које увек ангажују и наше извођаче.

"Шангдонг Хајспид" и "Чајна комјуникејшенс констракшен компани" (CCCC) веома брзо улазе у посао и обезебеђују да се целокупна траса дуга 103 километра Обреновац–Прељина заврши по датим роковима. Ради се и мост на Сави и Колубари који је преко 70 одсто готов и како сада ствари стоје од јесени моћи ћемо са леве обале Саве и Новог Београда да се укључимо у коридор "Милоша Великог" и дођемо за један сат до Прељине, што је био сан сваког возача из ових крајева.

"Да није било ове владе 2012. године свакако да не би били завршени планирани путеви, не бисмо добили можда и никада, бар за мог живота, не бисмо добили ауто-путеве. Ја се радујем и моја је жеља да се што пре заврше, можда не иду темпом који би ја желео, свакако ауто-путеви морају да иду брже", додаје Милутин Игњатовић, директор ЦИП-а.

Од Београда до Бољара 120 мостова и 60 тунела

Отвара се 103 километра до Прељине, али очи пројектаната и извођача већ су усмерене ка новим деоницама, а то су Чачак–Пожега и Пожега–Бољари, где ћемо се спојити коначно са Црном Гором.

Овај пут има крак од Пожеге према Ужицу и БиХ, који иде директно ка Сарајеву, а преко Чачка и везу са Моравским коридором. Укупно 1.300 километара ауто-путева, што Србију доводи на мапу најозбиљнихих европских држава. Међутим, да би се завршио пут до мора, мора још да се ради.

"Изградиће се изузетно велики број и мостова и тунела. Предвиђен број мостова на територији Србије од Београда до Бољара, односно до границе са Црном Гором, је негде око 120 по свим садашњим пројектима што главним што генералним од Пожеге до Бољара. Број тунела је предвиђен негде око 60", каже Драгослав Драгићевић, водећи пројектант ЦИП.

На крају треба рећи да кинеске компаније раде све преостале деонице овога пута. Идеја Кинеза који раде и 160 километара дугу деоницу ауто-пута Бар–Бољари у Црној Гори јесте заокруживање концесије на деоници Београд–Бар, а то је наплата путарине у наредних 50 година.

Осим путарине, Кинези и овај пут делегирају у свој "Пут свиле", тачније барску луку повезују са Коридором 10, где већ имају интересе. Ово је све део њихове стратегије, а добро је што смо се ми баш нашли на овом путу.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 29. март 2024.
24° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво