Ибарска магистрала, од песме до лелека

Од земљаног пута, постављања коцке, проласка првих аутомобила прошло је више од пола века. Ибарска је грађена пет година, а посла је било и за мештане рудничких села.

На путу који ће заменити пругу уског колосека и друмом повезивати људе и градове, физичке и занатске послове радили су за надницу. Сада готово невероватно звучи да се радило крампом, будаком и дрвеним колицима, као и да је тунел у Штавици прокопан ручно.

"При крају је дошло, при крају кад је већ почело да се коцка, дошао је један дампер те довлачио песак, те забрисивали за оном коцком. Иначе, оно друго је све урађено ручно", присећа се Милета Ђорђевић из Угриноваца.

Асфалт је стигао доста касније, а потом је Ибарска постала једна од најпрометнијих саобраћајница.

Где год да се путовало у старој Југославији незаобилазна је била и Ибарска магистрала. Зато је на готово сваких десет километара било кафана, у којима су возачи и путници одмарали.

"Магистрала је била у пуном јеку. Биле су гужве огромне. Онда је било срећно време, то се неће поновити. У току дана, радног времена од до 24, уствари ресторан је радио нон стоп, то 50 до 100 аутобуса дневно је било. Није могло да се постигне да се послужи", прича конобар Драган Рашић.

Кафане и музика

О кафанском проводу на Ибарској, уз музику и специјалитете, још увек се прича. Чувене кафане "Волан", "Шофер" и многе друге одавно су затворене.

Ни у Мајдану подно Рудника посла више нема као осамдесетих.

"Имало је толико посла, локал је мали, али ипак могло је да прими доста гостију. Држали смо храну, музику. Имало је посла од јутра до вечери да се не седне. А сад већ нема", каже Зорица Ристовић из Мајдана.

Деценијама је сав путнички и теретни саобраћај пролазио Ибарском. Путем извијуганим уз рудничке падине крстарили су аутобуси и камиони. Дневно скоро двадесет хиљада возила.

"Црна магистрала"

Због великог броја саобраћајних несрећа о њој се говорило као о "црној магистрали", а на многим деоницама биле су означене црне тачке.

Драган Добричић из Мајдана указује на место где је била једна од црних тачака.

"Прва кишица кад удари, после прашиница и стално се дешавали удеси. На овој кривини иза мене ту је било по десет удеса за сат времена", напомиње Драган.

Ибарска је однела многе животе. За помоћ на путу и шлеп службу било је свакодневно посла, којим се од деведестих бави Драган Николић из Горњег Милановца.

"На сваких 50 метара је неко настрадао од овог правца Чачка па до Љига, а тај део магистрале ја сам покривао и покривам. Нагледао сам се доста, доста страве и ужаса и не желим ни да се сећам тога", каже Драган.

Ибарска магистрала дуга скоро три стотине километара обележила је пола века живота и развоја људи и градова које спаја. Памтиће је многи и по лепим успоменама са путовања.