Пребројавање крвних зрнаца Николе Тесле

"Путевима Николе Тесле" требало би да постане прва научно-туристичка рута посвећена неком иноватору. Тура Савета Европе повезује осам земаља на два континента, укључујући Србију и Хрватску. Екипа РТС-а истраживала је колико дуго трају спорови са суседима чији је Тесла и шта се од његове заоставштине може видети само у Београду.

Пребројавање крвних зрнаца Николе Тесле – баш овако многи описују расправу која се протеклих дана водила између Србије и Хрватске. Полемику чији је научник покренула је најава да би суседи Теслу 2020. на изложби у Дубаију да представе као хрватског изумитеља.

"Онда уместо да кажете нешто што је несумњива историјска чињеница да је Никола Тесла рођен на територији данашње републике Хрватске, дакле данашње, ви ћете рећи да је хрватски изумитељ, па није! По тој истој логици је Kонстантин Велики српски цар. То су ноторне глупости и то се не ради у озбиљним друштвима", објашњава историчар Дејан Ристић.

Ристић подсећа да се Тесла у континуитету изјашњавао као Србин.

"И то откада је постао свестан своје етничке припадности. У периоду од 1918. до 1943. када је преминуо у Њујорку, он поздравља идеју југословенства, али и даље остаје Србин", каже Ристић. 

Када су почели спорови 

Србин или Хрват, питање се углавном постави када је Теслу потребно представити као свог на великим сајмовима, конгресима, изложбама. Kада смо са суседима почели да се споримо чији је Телса?

"У време када је он живео од момента рођења до смрти, хрватска држава није постојала, она је постала међунардоно правни субјект тек крајем 20. века. Дакле, почели смо да се свађамо око Тесле тек када је умро и када је читав свет постао свестан једног од највећих генија људске врсте", указује Ристић.

И због тог генија у Београду су последњих дана редови туриста који би да погледају његове изуме и заоставштину. У Теслином музеју нам објашњавају да шта пише у његовој крштеници странце мало занима.

"Мислим да их уопште не интересује, поштено говорећи мислим да они уопште не размеју о чему се ту ради и да је то нека наша локална мала прича. Прошле године је нешто мало испод 150.000 посетилаца посетило Музеј Николе Тесле и од тога су две трећине, односно стотинак хиљада, били странци, а педесетак хиљада су били наши људи", напомиње Милица Kеслер,  кустос Музеја Николе Тесле.

Теслини лични предмети само у Београду 

И сви они ускоро би могли да крену и на јединствену научну туру по свету "Путевима Николе Тесле". Једна од 50 институција која би презентовала његово дело, налази се баш у Београду.

"Mеђутим, оно што ми имамо а што други немају, јесу Теслини лични предмети. И оно што људе највише интересује је да погледају Теслине личне предмете, и наравно онај други део музеја где се виде модели његових најважнијих патената", каже кустоскиња.

Никола Тесла оставио је око 300 патената који су регистровани у чак 26 земља. Због свега што је даровао човечанству можда је и сувишна расправа да ли припада Србији, Хрватској или можда Америци. Најтачније би било рећи да је он светски научник.

Број коментара 18

Пошаљи коментар
Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 19. март 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво