Београд, Панчево и Дебељача добили нове споменике културе

Најстарије од три здања, недавно проглашена споменицима културе, јесте Реформатска црква у Дебељачи из 1838. године. Рађена по пројекту руског архитекте, највеће је такво здање на територији бивше Југославије, са торњем високим 76 метара.

Зидови су типично беле боје, без украса, фрески и икона. Још раде и оргуље старе скоро век и по.

"Редовно имамо и богослужења и разних активности у оквиру цркве. На пример, следеће недеље ће бити дневни камп за децу, за основце", испричала је Марија Беседеш, свештеник Реформатске цркве.

Евангеличка црква у Панчеву из 1906. један је од симбола града и бисер неоготичке архитектуре. То је био храм Немаца протестаната, а од краја прошлог века не одржавају се службе, јер нема ни верника.

"То је једини објекат са тим карактеристичним неоготичким крововима у граду. Иако је мањих димензија, значајна је. Радили су је будимпештански архитекти", навела је Драгана Ружић из Завода за заштиту споменика.

Идеја је да се црква користи као простор за културна дешавања.

"У овој цркви се одржавају концерти, такмичења, међународни скупови, изложбе. Наша је жеља да црква постане једно музичко стециште", истакао је Борис Матијевић, секретар Црквеног одбора.

Дом штампе у Београду, подигнут средином 20. века према пројекту архитекте Ратомира Богојевића, сматра се његовим најзначајнијим делом.

У време настанка донео је новине у градњи пословних објеката. Дао је коначан облик Тргу републике и старом градском језгру у послератном периоду.

"То је наравно важно и за туристичку понуду Београда, а и за власнике зграде, који ће добити табле, а посетиоци ће моћи да сазнају о историји те зграде", казао је Нино Брајовић, генерални секретар УНС-а.

Статус споменика културе омогућиће лакши приступ финансијским средствима преко разних пројеката и омогућити да се ова здања реконструишу.