Брза вожња, тренутни хир или зависност

Психолог Јелена Милошевић рекла је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да брза вожња не постоји у међународној класификацији болести као зависност, као што су зависности од различитих супстанци или поремећај контроле понашања – каква је коцка.

Према њеним речима, може се причати о елементима зависности и неки аутори у свету о томе и говоре.

Навела је неколико примера – један од елемената зависности које аутори препознају код брзе вожње јесте да се особа понаша на одређени начин и да је не занима какве ће последице њено понашање произвести по њу саму и по друге. 

Неки аутори повлаче паралелу са повећаном дозом – овим људима је стално потребна све већа и већа доза, односно све већа брзина као би осетили задовољство, што јесте елемент зависности, указује Милошевићева.

Са друге стране, каже Милошевићева, не можемо говорити о зависности као таквој из више разлога.

Брза вожња као средство да се до нечега дође 

Под број један, истиче Милошевићева, не можемо рећи да је зависност из простог разлога јер је код зависности целокупан живот усмерен на тај начин да је подређен зависности.

"Код особа које имају зависност од алкохола – све је подређено алкохолу, како ће набавити новац, као сакрити од ближњих. Код вожње то није тако, ипак су ствари подређене нечем другом, а брза вожња је некакво средство да се до нечега дође", објашњава Милошевићева.

Према њеним речима, сви ти облици понашања могу да се вежу за неки најранији период живота и то је нешто што треба да имамо у фокусу.

"Говорим у смислу превенције – шта је то што можемо нашој деци да говоримо, какве поруке можемо да им шаљемо", каже она.

"Не могу се усудити и рећи да се на брзу вожњу одлучују само одређене групе људи јер имамо шаренолику позадину", истиче Милошевићева.

Како каже, неки то раде зато што нису научили границу у детињству, просто не поштују правила, мисле да су изнад свих и да за њих то не важи.

"Имате поремећај личности код којих ово може да буде проблематика – имате људе који су као мали закључили, који су донели закључак, да њихов живот није толико вредан и да предузимају понашања којима директно угрожавају добробит и живот", истакла је Милошевићева.

О профилу особе склоне брзој вожњи  

Из угла струке, како каже, оно што се најчешће у литератури спомиње је да су то најчешће особе које су нешто импулсивније и особе које предузимају ризична понашања – то је главна карактеристика каква год да је позадина у питању, истакла је Милошевићева.

"Код ризичних понашања важно је поменути алкохол. Импулсивно понашање, склоност ризичном понашању имате код особа које имају проблем пијења. Позадина има различитих", каже она и додаје да има и возача који нису под дејством алкохола, а воле брзу вожњу.

Милошевићева каже да се ради о свесној одлуци.

"Ви код зависности имате морање, ако ми недостаје нека материја, код зависника од никотина – постоје никотински рецептори, постоји морање да се унесе никотин како би се осетило задовољство", рекла је психолошкиња.

"Код поремећаја контроле импулса, имате морање да се коцкате, овде тог морања нема на тај начин. Особа свесно донесе одлуку и нема увида шта све може да се догоди, важније им је да очувају слику у друштву, имиџ, познате су слике лоших момака из деведесетих који пркосе целом свету", објашњава Милошевићева.

Истиче и да је са становишта психолога и других струка важно да делујемо превентивно и репресивно.

"Превентивно у смислу да се кажњавају ти људи. Да та особа никад није сигурна где ће моћи да буде ухваћена", истакла је она.

Неопходно је, наводи, да се сними стање у популацији. "Са децом треба говорити о теме, о понашању у саобраћају и показати им примером", закључила је Милошевићева.