Каквог је квалитета мед који једемо у Србији

Производња меда све је вреднија ставка на нашој извозној листи. Многи пчелари хоби претварају у посао а повећање производње очекује се после отварања великог откупног центра у Рачи. Њиме ће управљати сами произвођачи, што је, кажу стручњаци, најбољи модел за превазилажење проблема које носе лоше производне године попут ове.

Због лоших временских услова, ове године нећемо произвести више од  шест хиљада тона меда. Протеклих година приноси су били и дупло већи, а четвртину смо извозили.

"Година је била јако лоша. Багрема није ни било. Пчеле су биле јаке и спремне за багремову пашу али десила се киша, није могло да меди. Одлучили смо се да идемо на липову пашу, што се показало као средње добро", каже пчелар Милан Ђорђевић.

Са 55 кошница, Миле улази у ред просечног српског пчелара. Мед продаје углавном на кућном прагу за око 800 динара јер извозници не нуде више од четири евра по килограму.

Каже да ће почетком следеће године почети да повећава број кошница, јер се тада очекује отварање центра за откуп и паковање меда у Рачи.

За његову изградњу, осим општине и државе, новчана средства је издвојило 9.000 пчелара. Познаваоци кажу да је то најбољи пример удруживања у српској пољопривреди.

Председник Савеза пчеларских организација Србије  доктор Родољуб Живадиновић каже да ће рад погона и све финансије бити јавне.

"Сав профит који погон буде имао биће уложен у одржавање погона, а све остало ће ићи кроз цену пчеларима за мед. Јавности у раду доприноси и наша идеја да погон буде покривен камерама које ће преносити онлајн снимак у реалном времену, 24 часа дневно. Сви потрошачи ће моћи да виде шта радимо, како радимо и како пакујемо", објашњава Живадиновић.

"Мед квалитетан и исправан"

Рад пчелара који удруживањем избегавају накупце и производе под истим брендом, препознало је и Министартво пољопривреде. Кажу да ће то афирмисати Србију као земљу меда највишег квалитета.

"Мед је врло добар извозни производ. Што се тиче надзора над квалитетом и његовом здравственом исправношћу, могу да кажем да у Србији једемо мед одличног квалитета који нема пестициде и тешке метале", наглашава Зоран Ивановић из Управе за ветерину Министарства пољопривреде.

Србија нема проблема са прекомерним увозом кинеског меда који је преплавио Европу. Проблеме праве само фалсификатори који мед мешају са шећером.

У ресорном министартву кажу да се против тога боре све чешћим контролама и повећавањем субвенција пчеларима који послују по закону.

Пчеларство је у Србији послеђе деценије у експанзији. 2008. године имали смо 350.000 кошница, а данас их имамо 1.200.000. То је податак који не радује само извознике и економисте, већ и лекаре.

Пчелињи производи се у Србији могу преписати као превентивно медицинско средство. У неким земљама су део конвенционалне медицине и користе се уместо антибиотика.

Број коментара 5

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 25. април 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво