Свешћу против ђубрета

Годишње се у Србији готово 70 милиона тона смећа не сакупи, већ се оно налази разбацано на  дивљим депонијама. Због тога у Министарству екологије кажу да Закон о комуналним делатностима што пре треба променити.

„Кроз тај закон треба да уведемо систем који би могао да нађе правилан начин да се спречи неконтролисано одлагање отпада, односно да се и казни грађанин ако баци из кола нешто или ако баци у парку нешто", каже помоћник министра екологије Александар Весић.

Ипак, проблем не могу да реше само казне. Много више се мора радити на развоју свести грађанства, како би се оно ослободило ружних навика.

„Ево прођите нпр. Зрењанинским путем, ако очистимо у четвртак, петак када је наш ред, прођите туда у понедељак и видећете шта се ради. Износи се смеће са приколицама, малтерским колицима, с тракторским приколицама и баца се, чак не ни у контејнере него поред контејнера", каже помоћник директора оперативе у београдској Градској чистоћи Милорад Томов.

Проблем са расутим смећем имају и земље у окружењу. Додуше неке исто као и Србија, а неке мало мање.

Ентузијазам чистача

Ипак, у развијеним земљама, за разлику од Србије, много је већа шанса да вас неко пријави ако примети да смеће бацате на местима где то није предвиђено.

Тако су и у Мађарској, која је чланица Европске уније, еколошки покрети врло активни.

Ђерђ Дропа из Демократске странаке зелених у Мађарској каже да су раније локалне власти у Будимпешти бесплатно односиле отпад, а да сада људи морају то да плате на лицу места.

Због тога су многи почели да бацају ђубре поред путева.

„Наравно, то је потпуно нелегално и ако то неко види или слика и има доказ, онда то може да оде и до суда, где су предвиђене високе казне. Али како то да спроведете? Да ли увек имате при руци фотоапарат, да ли можете да сликате, имате ли времена да се судите? Стварно морате да имате пуно ентузијазма", сматра Дропа.

Десет тешких корака

У еколошком покрету града Новог Сада кажу да држава најпре мора да обезбеди места за безбедно одлагање смећа, али додају да су високе казне, ипак, једини начин да се на грађане утиче да промене своје навике.

„Ако сте свесни да вас нико за то неће ни зауставити, ни казнити, нити уходити, онда није чудо што на 10 корака од депоније остављате своје смеће. Ако се удуже локална самоуправа, могућности за цивилизовано одлагање смећа и наравно репресија казненим мерама, само у том тројству можемо подићи не толико свест, него страх од казне", каже председник тог покрета Никола Алексић.

За разлику од Алексића, његов колега из Мађарске сматра да тај проблем није могуће у потпуности решити, али да је веома важно да се са едукацијом о штетности несмотреног бацања смећа почне још у вртићу.

„Мислим да млади људи то не раде толико. Они чак уче своју продицу и кажу тата побогу шта то радиш, не би требало то да радиш", каже Дропа.

Од 12 минута до вечности

У београдској градској чистоћи кажу да је осим што грађани праве дивље депоније проблем и то што у контејнере одлажу и оне врсте смећа које не би смели, као што је нпр. шут.

„Контејнери су предвиђени за неких 300 до 500 килограма смећа, они напуне контејнер шутом и ем упропасте контејнер и још нам праве проблем. Морамо да радимо ручно истовар контејера," каже Томов.

Начин живота нас тера да правимо смеће, али нас свакако не спречава да га одлажемо на парви начин.

Сваки ставновник Србије годишње искористи 150 пластичних кеса, јер приликом сваке куповине употреби барем једну.

У свету се годишње купцима да 13 милијарди кеса.

Оне се у просеку користе 12 минута, након чега се бацају, па најчешће завршавају као „украси" поред путева.

У природи, међутим, остају хиљадама година, јер не могу да се разграде. Иако су многе државе одлучиле да забране употребу пластичних кеса , Србија - није у тој групи.

„Ми не можемо да забранимо пластичне кесе, али можемо у сваком случају да дестимулишемо произвођаче и трговце, а да стимулишемо производњу папирних или биоразградивих кеса. Нормално да не може амбалажа да буде од картона који је произведен тако што ћемо посећи шуме. Не , него мора из рециклаже", објашњава Весић.

Међутим, проблем је и то што се у Србији тренутно мало рециклира.

Кад смеће ради за нас

На око хиљаду депонија, које су у ствари права сметлишта, нема могућности нити да се смеће припреми за рециклажу, нити да се рециклира.

Стратегијом о управљању отпадом из 2003. године предвиђено је да се све оне до 2010. године затворе, а да се уместо њих отвори 29 регионалних депонија.

Због кашњења са доношењем потребних закона сасвим је сигурно да ће рок бити пробијен. 

До краја следеће године само ће 9 таквих депонија почети са радом.

Изградња једне санитарне депоније кошта најмање 8 до 10 милиона евра.

„Уколико нећете да се органски отпад одложи на депонију, већ да се од њега прави природно ђубриво, онда је неопходно уложити још око 2 милиона евра. Уколико хоћете да остатак употребите у енергетске сврхе онда је то још једно 6 - 7 милиона евра", објашњава помоћник министра екологије.

Иако је за изградњу модерне депоније потребно много новца, треба знати да се на дужи рок она сама исплати.

Примера ради једна рециклирана флаша сачува толико енергије колико је компјутеру потребно да ради 26 минута.

Рециклажом једне конзерве уштеди се енергије довољно да телевизор ради 3 сата.

Чак 70 одсто мање енергије је потребно да се произведе папир од старог папира, него од нових сировина.

Очистимо Србију

А да би се више рециклирало потребно је и грађане стимулисати да своје смеће разврставају. Тако ће сасвим сигурно, кажу у еколошком покрету, и Србија постати чистија.

„Ако ви раздвајате смеће у породичном домаћинству по врстама, да се сваки дан односи једна врста, ви сте ослобођени плаћања одношења смећа, а ако не раздвајате смеће ви плаћате хиљаду пута више. И да видите у тренутку сте схватили да не постоји лажна солидарност. Ви ћете први пријавити вашег комшију. Не желите да плаћате уместо њега зато што је он неодговоран, несавестан или бахат па баца све врсте смећа у један дан", каже Алексић.

Проблем се може решити и тако што ће се за сваку зграду или кварт проценити колико је и каквих контејнера потребно поставити.

Ђерђ Дропа каже да станари зграде у којој живи у Будимпешти на располагању имају 12 контејнера.

„То значи да је то довољно за ту зграду. Ако се у згради налази компанија која не производи типичан комунални отпад, онда се то посебно третира. Два пута годишње локална власт омогућава да се ослободите кабастог смећа. Ако нпр. хоћете да баците ваш стари намештај или да очистите подрум или таван, онда тај отпад можете да ставите поред пута и то ће бити бесплатно однето", објашњава Дропа.

Министарсво је најавило акцију под називом Очистимо Србију, у којој планира да, колико год је могуће, од смећа очисти обале река и уклони дивље депоније.

Међутим, то неће бити од великог значаја, уколико ми сами не схватимо да своје смеће не смемо да бацамо где нам падне на памет.

Можда то неће моћи без знатно оштријих казни, јер садашње ударање по џепу није довољно да нас призове памети.