Велика Хоча, опстанак надомак средњовековних светиња

Насеље Велика Хоча једно је од ретких у Метохији надомак Призрена, где су Срби опстали и по доласку међународних снага. Мада је број од 1.500 становника 1999, сада три пута мањи, опстају надомак средњовековних светиња.

Велику Хочу, српску енклаву у Метохији, због 12 средњовековних светиња, многи називају српском Светом Гором. Изузетном целином чини је управо знатан број очуваних заштићених верских здања и објеката традиционалног народног градитељства.

Црква Светог Николе подигнута је у доба Стефана Дечанског.

Свештеник Миленко Драгићевић каже да је Црква Светог Николе била женски манастир, пре првог рушења рушена.

"Ово што сада видимо то је трећа црква. И оне које су сачуване и обновљене а, богами, и оне које нису обновљене, у њима се служи макар један до два пута годишње на црквиштима. Служи се у осам које су обновљене цркве и хвала Богу заштићене", каже Драгићевић. 

У центру Хоче свакодневно се служе литургије у Цркви Архиђакона Стефана, за коју кажу да је једина богомоља у рококо стилу. Подсећа на цркве у Италији, Шпанији и јужној Француској.

"Поред споемника културе ту су очуване вињице и очувана је стара сеоска архитектура. Наравно да заштита културног наслеђа у Великој Хочи представља подстрек за саме мештане јер они виде да држава чини све како би сачувала богато културно наслеђе", рекао је архитекта Зоран Гарић, директор Завода за заштиту споменика у Лепосавићу. 

Насеље Велика Хоча, метох Манастира Хиландара, помиње се давне 1198. године у даровном писму великог жупана Стефана Немање. 

Старином и целовитошћу, насеље Велика Хоча је културно-историјски комплекс, о коме брину пре свих Хочани.

Њихова вера у опстанак су православни домови овенчани цветовима љубави који су сведочанство српског рађања али и вишестолетног православног трајања.

број коментара 0 Пошаљи коментар