У уторак комеморација поводом смрти Радомира Смиљанића

Радомир Смиљанић, један од најзначајнијих савремених српских писаца, преминуо је у суботу у 86. години живота. У уторак 23. јула у Удружењу књижевника Србије биће одржана комеморација поводом његове смрти, на којој ће говорити Миливоје Павловић, Дара Вучинић, Витомир Теофиловић, наводи се у саопштењу.

Радомир Смиљанић је рођен 20. априла 1934. године у Јагодини. У Београду је завршио Филозофски факултет, Одсек за немачки језик и књижевност. Студирао је и музику. После студија постављен је за стручног сарадника у Институту друштвених наука где је, како се наводи на сајту посвећеном његовом раду, изазвао пажњу својим истраживањем о читаности књиге у Југославији.

Затим је постао уредник за питања културе, преводилац и спикер у емисијама на немачком језику (Радио Београд 1965–1969.).

Након тога, прешао је у статус слободног уметника, уз интензивно бављење књижевним радом и културним ангажманом. Радио је као симултани и консекутивни преводилац за немачки језик на важним скуповима у земљи и иностранству, све до 1981. када обољева од мyастение гравис и добија инвалидску пензију.

Као књижевник појављује се 1964. године књигом приповедака Алкарски дан ("Нолит"). Ова проза је дочекана са неподељеним одушевљењем критике.

Следи роман Мартинов излазак, за који 1965. добија и награду недељника Телеграм као "најбољи модерни роман године у Југославији". Смиљанићев роман Војников пут 1967. истакнут је у анкети Књижевних новина као једно од најбољих дела те године. У издању Просвете, 1969. излази роман Мирно доба.

Са трилогијом романа у издању "Просвете" (1971–1975) – Неко је оклеветао Хегела, У Андима Хегелово тело и Бекство на Хелголанд – Смиљанић је два пута био у најужем избору за НИН-ову и Горанову награду.

У издању "Просвете" 1982. године излазе Одабрана дела Радомира Смиљанића.

Пожар на тргу Маркса и Енгелса из 1989. предвиђа расуло Југославије и суноврат једног система. Године 2002. излази изузетно запажено дело Реч завештања ("Народна књига") која је допунила трилогију о Хегелу Милорадовићу и добила Награду за животно дело Удружења књижевника Србије.

Углед Радомира Смиљанића у иностранству потврђује се године 2001. када је чувена бања Баден у Швајцарској поручила Смиљанићу да напише роман чија се радња догађа у овом познатом лечилишту. Тако је настало дело писано на немачком језику Место за срећу /Ein Bad fur das Gluck.

Радомир Смиљанић и Милован Витезовић објавили су јединствену Антологију савремене југословенске приче и песме за децу и младе у четири тома.

У саопштењу Удружења књижевника Србије се поводом смрти Радомира Смиљанића наводи:

"Трилогијом о Хегелу Милорадовићу стекао је европску славу, приповедач који је са збирком Алкарски дани широко укорачио у свет књижевности, драмски писац, врстан преводилац, самостални уметник, иницијатор и инспиратор Записа унапредио је савремено издаваштво у време тоталитаризма."

број коментара 0 Пошаљи коментар