Једно је гледати на Југославију са Теразија, а друго са Леотара

Кад пун месец заблиста на ведром небу, можда нема земље лепше од Херцеговине, и камење почне да зрачи благошћу, написао је професор Благоје Симов Бабић, кога, пре свега, знамо по научним и стручним радовима, у другој књизи посвећеној свом родном крају, необичног назива "Расипна земља штедљивог народа".

"Јер је она расула своје највеће богатство  то су људи. Само да напоменем, Херцеговина, укључујући стару Херцеговину дала је светог Василија Острошког, Вука Караџића, све три српске династије – и Петровиће и Обреновиће и Карађорђевиће, па Јована Цвијића, Десанку Максимовић и Миру Алечковић, чак и чучук-Стану", каже Бабић, аутор књиге. 

Према његовим речима, када би се пописали сви успешни Херцеговци у расејању била би то књига дебља од телефонског именика.

Одговарајући на питање какава је структура његових књига, Бабић је рекао да није могао да одоли тој херцеговачкој наследној склоности ка приповедању, тако да све што је написао је било прича по прича. Каже да је настојао да све те приче имају једну заједничку нит и да на крају чине једну целину као књига.

Сматра да су Динарци интелигентни и упорни, а када се споје те две врлине могу да једнако испадну на добро и на зло.

"Главна побуда за ове књиге је прво да су поделе главни извор наших несрећа и друго, да треба водити рачуна да се грађански рат никада потпуно не завршава", рекао је Бабић. 

Сведочење о страдању обе Југославије 

Бабићи су у Херцеговини настањени 700 година. Њихов изданак Благоје, са 11 година је први пут напустио завичај ради школовања. Тако је у прву књигу "Поход црвеног лаписа" уткао своја искуства, и као научни саветник Института за међународну политику и привреду, дао лично сведочење о страдању обе Југославије.

"Једно је гледати на Југославију са Теразија а друго са Леотара. Југославија је била једини период у коме су сви Срби, сви Хрвати и сви Бошњаци живели у једној држави. И ако је ико имао интереса да је чува то су та три народа. Према томе, са тог становишта, Југославија је по мојој оцени била величанствени пројекат", каже проф Бабић.

Одговарајући на питање зашто је пропала, Бабић каже да је на то одговорио чувени француски социолог Едгар Морен – једноставно Југославији није остављено историјско време за унутрашњу консолидацију. 

Бабић, који припрема трилогију, каже да има три постојбине – а то су Херцеговина, Југославија и Србија.

"Двема сам се одужио јер сам написао две књиге, а трећу сам дужан Србији јер у њој сам се школовао, Србија је у свету неизвесности", истакао је Бабић.

Аутор књиге подсећа да је Иво Андрић рекао – кад сретнеш Херцеговца, застани и саслушај га, јер ћеш имати нову причу.