Квартални медијаметар: У штампаним медијима нема цензуре

Аналитичар Дејан Вук Станковић је на представљању 17. броја Кварталног медијаметра рекао да у штампаним медијима није присутна цензура и да нема тема, приступа, нити вредносних политичких становишта која су искључена из могућности да буду објављена.

"Можемо да констатујемо да постоји плурализам вредносних и политичких гледишта. Јасно је да постоји и слобода мисли и слобода изражавања и тих медија да сами дефинишу своју уређивачку политику", навео је Вук Станковић.

Ипак, како каже, постоји жестока полемика између медија, налик политичким поделама које су веома дубоке.

"Дух политичких борби пренео се на ривалство међу медијима, па се медији узајамно репрезентују негативно", навео је Вук Станковић.

Истиче да је слика власти у медијима – слика Александра Вучића и да се код критичких медија води континуирана негативна политичка кампања против власти и истиче да он не поштује законе и влада ауторитарно и слично, док се опозицији, код медија који подржавају власт, осправа демократски легитимитет, способност опозиционих лидера и патриотизам.

Сензационалистичко извештавање је све присутније у штампаним медијима, а наслови у скоро 40 одсто текстова не задовољавају стандарде професионалног извештавања и садрже формулације које нису у складу са садржајем текста. Тај сензационализам се, како је саопштено, јавља у свим штампаним медијима.

Најзаступљенија реч у насловима је – Србија (168), затим следе речи – Вучић (129), "због" и Косово (по 73), Путин (67), Срби (62), протест (58) и избори (51).

Од свих политичких актера највише негативних текстова на насловницама штампаних медија у првом тромесечју 2019, у категорији власти, написано је о председнику Александру Вучићу.

Негативни текстови о Вучићу и даље су најзаступљенији у листу Данас, док је највећи број позитивних текстова сада по први пут забележен у листу Вечерње новости, речено је на конференцији за медије.

Од појединачних актера највећи број текстова на насловницама дневне штампе у овом кварталу имао је Вучић (укупно 705), следе Ивица Дачић (166) и Ана Брнабић (164).

Од опозиционих лидера највише су били заступљени Драган Ђилас (укупно 275), о коме је у категорији опозиције написано и највише негативних текстова, затим Вук Јеремић (168) и Бошко Обрадовић (163)

Медијска аналитичарка Даница Лабан је рекла да је тема политички живот у Србији доминирала у око 35 одсто текстова, затим следи тема Косово и односи Београда и Приштне, а на трећем месту је била тема Карлеуша–Врањеш.

"Написано је чак 109 текстова, онда можете видети да је више текстова написано о овој афери него о регионалним односима или о привреди", навела је Лабан.

Ванредни професор Универзитета у Београду Исидора Јарић је рекла да је нови број Кварталног медијаметра освежен новим поглављем које се тиче анализе садржаја наслова.

Недељници су у континуитету, како је речено на конференцији, активни учесници политичког живота Србије и учествују у директној промоцији ставова опозиционих странака.

Поред константно доминантне негативне опсесије председником Вучићем изражен је и негативан однос према важним питањима за друштвено-економским питањима, процесу евроинтеграција, косовском дијалогу и регионалној политици, наведено је на конференцији.

Однос медија према ЕУ и Русији остаје непромењен – о Русији је написано више од 40 одсто позитивних текстова док позитивних текстова о ЕУ у овом кварталу није било.

О Путину је објављено укупно 179 текстова на насловним странама, што га чини најзаступљенијим страним актером.

У новом броју Кварталног медијаметра обрађени су текстови са насловних страна дневних новина Политика, Вечерње новости, Блиц, Данас, Курир, Ало и Информер. 

Укупно је у првом кварталу анализирано 2.251 текст, што је нешто више од 60 одсто текстова са насловница и мало више од четири одсто укупног броја текстова објављених у дневним новинама.

Такође, у дискурзивној анализи обухваћени су и недељеници Време, НИН, Нови Магазин, Недељник и Печат.

У изабраним текстовима са насловних страна медија из узорка неименовани извори су, као и у свим претходним кварталима, други актер према учешћу. Овога пута присутно је 394 појављивања анонимних извора односно 17,5 одсто написа, што представља увећање од око три односу на протекло тромесечје (14,39 одсто).

Истраживање организује Институт за јавну политику у сарадњи са Медијским архивом "Ебарт" и стручњацима који прате ту област. Они су 2015. покренули пројекат "Квартални медијаметар, анализа штампаних медија у Србији".