Доктор наука међу винарима

У време када је Радован Ђорђевић рођен, почетком 80-их година прошлог века, виногради су се увелико крчили. У Старцима, селу одакле се пружа најлепши поглед на жупске брежуљке остало је тек 30-ак мештана.

"Ја сам овуда ишао 12 година пешака у школу у Александровац, никад ми за то време није пало на памет да ћу овде да се вратим. Тада сам само желео да наставим школовање", наводи доктор Радован Ђорђевић из села Старци.

И наставио је. Уписао Пољопривредни факултет у Земуну, а након тога докторирао на одсеку за прехрамбену технологију. У међувремену аутохтоне сорте са падина Жељина, Гоча и Копаоника поново су се нашле на винској мапи Србије што је подстакло размишљања о повратку.

"Доста људи – млади и стари почели су да се баве производњом вина и подигли су то на један виши ниво. То ми је поред завршеног факултета и моје жеље била још једна потпора и додатни ветар у леђа да кренем овим да се бавим без оклевања. Од родитеља сам наследио стари виноград и 2011. сам основао винарију, то сам тада видео као једини мој прави избор и кренуо са производњом вина", објашњава Радован Ђорђевић.

У самом селу за време његовог одсуства мало тога се променило, чак је и пут остао исти, неасфалтиран.

"Било је коментара комшија – ево га, завршио је факултет, а вратио се у село. Сад је и докторирао, а дошао ту, као – који ће ђаво овде. Међутим није то баш тако као кад се гледа са стране, има ово неку дубљу причу и ово сигурно треба да се развија и сигурно је права ствар бар за мене. Прича идесвојим током, можда чак и боље него што сам замишљао, тако да нема дилеме да ли сам задовољан или нисам јер сигурно јесам", каже Ђорђевић.

Доктор наука навикао на експерименте, експериментисао је и у у свом подруму. Када је почињао примењивао је сва нова сазнања и савремене методе. Међутим временом вратио се традиционалном начину справљања вина и каже није погрешио, баш као ни када је одлучио да се врати у завичај где подиже нове винограде и шири производњу.