Млади у региону – мало путују, често без посла, желе да оду из земље

Први пут откако постоји, Регионална канцеларија за сарадњу младих позвана је на састанак на врло високом нивоу. Председници Србије и Француске, из прве руке чули су главне изазове младих у региону – мало путују, најчешће немају посао, траже начин да оду из своје земље.

"Сложили смо се око тога да подршка Европској унији у нашој држави и у нашим друштвима у региону треба да буде недвосмислена и треба да се пошаље јасна порука која долази од стране свих државних институција да Србија себе види у Европској унији, да Европска унија види Србију као њен део и да је то процес на којем заједно треба да радимо", истакао је Иван Деспотовић из невладине организације "Либеро" из Београда.

Координаторка иницијативе "Омладина за мир" из Сарајева Емина Фрљак указује да је визија коју млади деле прилично слична за регион.

"Морам нагласити да смо заправо пренели поруку да је потребна политичка сарадња у региону, поред тога што ми млади јесмо вољни да сарађујемо, ми сарађујемо, али потребно је креирати атмосферу која ће бити сигурна за младе, а то је сигурно нешто што је задатак политичара као наших лидера, није довољно само цивилно друштво", рекла је Емина Фрљак.

Канцеларија Рајко основана је у Паризу у оквиру Берлинског процеса пре три године. Седиште јој је у Тирани. Организује дијалогe, дебате, дружења, путовања за младе.

"До сада смо успели да спојимо више од 1.000 младих људи у региону очекујемо да та бројка у наредних годину дана оде на преко 3.000, наравно то је само почетак, процес помирења и повезивање у региону је дуготрајан процес", истиче Никола Ристић из те канцеларије.

Било би лакше да имамо неометан проток робе

Све би било другачије кад би између шест економија Западног Балкана било неометаног протока робе, људи и капитала.

"Ако ме питате да ли постоји помак – да, ако питате да ли функционише – и даље не", напоменуо је председник ПКС-а Марко Чадеж.

Томе би требало да допринесе трогодишњи пројекат, вредан 2,5 милиона евра који, преко Регионалне привредне коморе, омугућава да око 1.200 малих и средњих предузећа боље ради и изађе на светско тржиште.

"Оно што је наш проблем јесте да урадимо више, или регионално сви одједном, или, ако не можемо, да идемо билатерално – па ко, када и како мисли да се укључи, којом брзином мисли, па да омогућимо заједничко признавање свих прекограничних докумената", рекао је Чадеж.

То би требало да омогући да нема стајања робе, задржавања на било ком прелазу, административном прелазу или граници.

Порастао број пројеката

У оквиру Берлинског процеса број пројеката порастао је на 39. Неки су скупи, инфраструктурни, а укупна сума новца издвојена за то до сада не прелази 700 милиона евра.

"Нема опредељеног новца за све. Морате да видите да ли има новца у националном буџету, нешто ће бити из ИПА фондова, нешто од кредита из међународних финансијских институција а констатује се оно што је очигледно – да је лоша инфраструктура, да је лош транспорт, транспортна повезаност, и да овим темпом развоја Западни Балкан не може неколико деценија да стигне просек ЕУ", рекла је Сузана Грубјешић из Европског покрета у Србији.

За сада двоструко јефтиније телефонирамо, јер смо постигли споразум о ромингу који је на снази од 1. јула.

Темпо повезивања ипак диктирају политичке прилике. То потврђује такса од 100 одсто на сву робу из централне Србије и Босне и Херцеговине коју Приштина не повлачи ни после седам месеци.