И три планете да имамо, било би нам мало

Како постићи да Европска унија оствари план да до 2050. постане климатски неутрална и да фосилне изворе енергије замени чистим и обновљивим, питање је које је Финска поставила као средиште шестомесечног председавања Савету Европске уније. О томе су разговарали министри екологије земаља-чланица ЕУ и кандидата, на састанку у Хелсинкију на коме је учествовала и делегација Србије.

Многи циљеви заштите биолошке разноврсности за претходне две деценије нису постигнути, а губитак биљних и животињских врста и екосистема је забрињавајући.

Сваког минута посече се шума са површине велике као фудбалски терен. Људи су убацили у атмосферу 300 милијарди тона угљен-диоксида.

На пример, у неким деловима Европе број пчела смањио се за четвртину. Због тога је наредних 10 година кључно за заштиту живог света на планети.

"Да бисмо спречили губитак биодиверзитета, покренули смо Акциони план за природу, људе и привреду. Ради заустављања опадања броја опрашивача, ажурирали смо листу инвазивних страних врста и представили акциони план за борбу против трговине дивљим животињама. Треба да повећамо удео органске производње и смањимо употребу пестицида", указује Кармену Вела, комесар ЕУ за животну средину, поморска питања и рибарство. 

"Ми ћемо прећи на другачију врсту економије која је базирана на обновљивој енергији, где се више рециклира и у којој чувамо природне ресурсе", напомиње Ханс Брунинкс, извршни директор Европске агенције за животну средину.

Србија следи циљеве ЕУ. До краја године усвојиће Закон о климатским променама и нацрт преговарачке позиције за поглавље 27. 

"Инвестирати у заштиту воде, природе, инвестирати у промену технологија у привреди, разуме се инвестирати у заштиту ваздуха. Србија ће свакако издвојити део својих средстава, а те намене и нема дилеме да ће та средства расти значајно, али исто тако ћемо се ослонити на фондове ЕУ и друге фондове, кредите", истиче Горан Триван, министар заштите животне средине Србије.

Годишње се у свету троши 70 одсто природних ресурса више него што планета може да обнови. Датум када се потроше ресурси за годину је дан еколошког дуга. Он је прошле године био 11. августа.

Ове године дан еколошког дуга је 29. јул, према рачуници светског фонда за природу. Уколико се настави са таквом потрошњом, до 2050. године биће нам потребне три планете.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 12. јул 2019, 20:39) - Воронцов [нерегистровани]

Шта ће постићи ?

Људи желе да живе удобно, ако само имају прилику неће ништа штедети. Неће штедети енергију, неће штедети амбалажу и храну ће бацати. . Хоће да се расхлађују, пешке неће ићи ни 100 м. а камо ли који километар, пре ће дрво осећи него засадити итд.И шта се у таквом стању може постићи ? Изгледа да смо исти као квасци у комини који се хране док сву храну не потроше и онда једноставно сви изумру.