Кад загрми, опаснији је фиксни од мобилног телефона

Летње временске непогоде често прати и грмљавина. Да ли сте сигурни да знате како треба да се понашате кад загрми? Шта су истине, а шта заблуде када је о грмљавини реч, открива проф. др Владимир Ђурђевић са Физичког факултета.

У Панчеву је од удара грома испред куће страдао седмогодишњи дечак, једној породици код Јагодине потпуно је изгорела кућа, док је једном сељаку у Ваљеву страдало девет оваца.

Статистика говори да током године од удара грома страда десет особа. Највише грмљавине има током маја, јуна, јула и августа – од пет до десет дана, док грмљавине у Србији током јануара није било више од једне деценије.

Професор Физичког факултета др Владимир Ђурђевић истиче да је најважније склонити се са отвореног простора.

Најбоље је ући у неки зидани објекат. Ако вам кућа или нека зграда није у близини, добро је остати у затвореном аутомобилу.

Полуотворени простори, попут надстрешница или аутобуских станица нису добар заклон од грома. Не треба стајати поред електричних стубова ни високог дрвећа. Ако баш немате где да се склоните – чучните!

Чињеница да је малишан у Панчеву страдао на кућном прагу, показује да на отворном нема заклона који је сто посто сигуран.

"Најбоље је пратити временску прогнозу и ако је за после подне најављено неко невреме, грмљавинске непогоде, у том случају не треба планирати активности које можемо да одложимо, тако да можемо да будеме сигурни, односно близу неког затвореног објекта или куће у којој можемо да се сакријемо", објашњава професор Ђурђевић.

Супротно раширеном веровању, сасвим је безбедно користити мобилни телефон док грми. Наравно, ако сте у затвореном простору. Међутим, требало би да се клоните фиксних телефона!

"У случају удара грома, та енергија може да прође кроз водове и стигне до слушалице. Тако да, ако сте у кући, слободно користите мобилни телефон у току олује. Није добро пунити мобилни телефон јер уређај може бити оштећен", напомиње професор Ђурђевић.

Гумена обућа се препоручује нарочито онима који раде на отвореном, у пољу на пример, јер она представља неки вид изолације. Тако да, уколико се и "деси нешто страшно", како каже др Ђурђевић, последице ће бити мање.

Народне умотворине које се односе на грмљавину нису научно поткрепљене.

"Прича да гром не може да удари два пута на исто место није тачна, као ни прича да гром неће у коприве. Дешавало се да у року од двадесетак секунди гром неколико пута удари у исто место", напомиње професор Ђурђевић.

Важно је имати на уму да на отвореном нема апсолутно заштићеног места. Чак и када се налазите у окружењу високих објеката, може да се деси да гром удари у место које није највиша тачка.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(уторак, 09. јул 2019, 16:47) - anonymous [нерегистровани]

Ok

Treba vise ovih informacija jer su sve cesce vremenske nepogode. Treba objasniti ljudima sta u slucaju da udari u kucu, sta smiju a sta ne pipati, i nakon koliko vremena ta energija ode negdje i kuca postaje bezbijedna. Isto i za bojlere i i razne aparate u kupatilu. Sve treba objasnjavati da se zna a ne samo tekstove u Britaniji ovo u Australiji ono... Trla baba lan ...

(уторак, 09. јул 2019, 11:34) - anonymous [нерегистровани]

Fiksni, mobilni telefon i grmljavina....

Bežični fiksni telefon je opasan isto koliko i mobilni!