Скроман речник студената, српски језик куца на врата факултета

Допис Одбора за стандардизацију српског језика више је него добродошао, али ректори сматрају да је права адреса Министарство просвете, односно његови сектори за основно и средње образовање. Међутим, то не значи да на универзитетима не могу да се развијају одређени курсеви који се баве вештинама комуникације.  

Иванка Поповић, председник Конференције универзитета Србије каже да Универзитети са факултетима који се баве образовањем учитеља, васпитача и наставника у основним и средњим школама такође имају потребу да можда преиспитају своје студијске програме и наставне планове и да евентуално дају већи нагласак савлађивању техника учења српског језика.

"И то ми у сваком случају подржавамо, јер је неопхгодно сачувати и неговати наш национални језик", каже професорка Поповић.

Учење српског језика могуће је укључити у одређене предмете као што су пословна комуникација, етика и комуницирање, или пословна истраживања.

"На факултетима, посебно на факултетима који немају српски језик, у оквиру својих програма на почетку дати већу пажњу на простору комуникације, јер је то нешто што је неопходно у свакодневој пракси студената у току студија и након завршетка студија", каже Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу.

"Имам оваквих примера у свету, на америчким универзитетима где је учење енглеског језика код њих овабезно, тако да ову иницијативу свакако не треба у старту одбацити, већ је треба добро размотрити и видети како је треба реализовати", сматра проф. Младен Веиновић, заменик председника КОНУС-а. 

Филолози ће вам рећи да је начин живљења, који је сувише ужурбан, довео до тога да све мање читамо, а онда и да нам речник буде сведен на неких 600 до 700 речи.

Синтакса је све лошија, и она пада заједно са вокабуларом. Зато је Одбор за стандардизацију српског језика упутио допис са предлогом да се на високошколским установама, бар годину дана, учи стандардни српски језик, и функционално описмењавање акдемаца за струку за коју се спремају.