Зашто у последње време страхујемо од сваке најаве невремена

И раније је било јаких киша, пљускова и града, али, чини се да је пролазило са мање последица. Какве промене у свакодневном животу нам доносе климатске промене? Да бисмо знали шта да предузмемо, као појединци и заједница, потребно је и да имамо више информација о ономе што нас чека.

Владимир Ђурђевић, ванредни професор на Институту за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду, каже за РТС да је клима промењена до те мере да се види голим оком и да се ствари интензивније дешавају него раније.

"Наша планета је у просеку топлија за један степен и то повлачи низ других консеквенци као што су падавине, јер топлија атмосфера може да буде богатија воденом паром. У таквој атмосфери може да буде за седам одсто више водене паре, тако да има и више кише, и више  дана са екстремним падавинама", објаснио је професор Ђурђевић.

Он је подсетио да Србија има двоструко више дана са екстремним падавинама у односу на средину 20. века, када их је било три или четира у току године, а сада их је шест или осам.

Поред тога, како каже, повећала се и количина падавина, па је и већи ризик од поплава. 

Оно што брине јесу последице климатских промена и како их свести на минимум.

"Инфраструктура није ни одржавана ни прилагођена"

Професор Ђурђевић је указао да инфраструктура која треба да штити од поплава није одржавана, као ни прилагођена за екстремне количине, као и да њихови капацитети нису довољни.

"Код нас постоје нека документа која се баве прилагођавању климатским променама. То је низ предлога како наше друштво треба да приступи овом проблему. Међутим, већина тих налаза, листа, истраживања је завршило у тим документима, а у реалном животу веома је мало имплементирано и урађено", рекао је Ђурђевић.

Неке од тих ствари су, како каже, веома комплексне, као што је проширење капацитета наводњавања пошто нас, поред интензивних падавина, очекују и суше.

Према његовим речима, кишна канализација је инфраструктурни пројекат који је дугорочан и којем треба систематски приступити, али то и даље није препознато као нека врста приоритета.

"Сваки велики инфраструктурни пројекат требало би да се ради тако да буде климатски паметан, да знамо да ћемо за тридесет година имати јаче кише и дуже топлотне таласе и да све што градимо буде отпорно на климатске услове", каже Ђурђевић.

Он је указао да се климатске промене дешавају 100 пута брже него што су природни процеси и да је та брзина показатељ да су их изазвали људи.

"Концентрација угљен-диоксида је за 40 одсто већа него што је била пре индустријске револуције, тако да се сада налазимо у тренутку експоненцијалних промена које не могу да се опишу природним процесима из прошлости. Клима се мењала кроз историју, постојала су ледена доба и те промене су трајале десетинама хиљада година. Овде причамо о променама које се јављају у периоду од сто година, што значи сто пута брже", објаснио је професор.

Суше чешће и јаче, већа штета него од поплава

Оно што је сада код нас, јесте да ми имамо исту количину падавина као што је било у прошлости, али је промењен начин на који добијамо те падавине.

С једне стране, то је због тога што је атмосфера богатија воденом паром и имамо више кише, а када наиђе сушни период он траје дуже, каже професор Ђурђевић.

Истиче да у суше постале нешто чешће и јаче, и да највише штете од њих трпи пољопривреда.

"Оно што људима није познато јесте да је штета од суша већа него што је штета од поплава из 2014. Суша је процес који траје и њени ефекти се акумулирају дужи период, није као поплава да за један дан видите поплављене куће, путеве или оранице", каже Ђурђевић.

Према његовим речима, штете од суше из 2000. и 2012. мере се у милијардама евра. 

"Пољопривредници се сами сналазе, потребан системски пут"

Тај проблем је веома тежак за неко прилагођавање када је у питању пољопривреда, каже професор, и додаје да су потребни озбиљни системи за наводњавање.

Наводи да наши пољопривредници за сада сами проналазе нека решења, или проширују своје капацитете за наводњавање или мењају процес сетве и жетве.

Међутим, како каже, потребан је један системски пут као што су то урадиле земље Европске уније.

"Земље ЕУ дуго раде на томе и данас имају резултате. У Француској су пред топлотни талас неколико дана имали припреме, обавештавали грађане, како да им се обезбеде локације за расхлађивање", рекао је Ђурђевић.

Шта нас чека овог лета

Каже да ће ово лето бити топлије него што је било претходних година и да нас према његовим информацијама, очекују још два или три топлија периода у наредним месецима.

Стручњаци за климатске промене саветују да возимо електричне аутомобиле, идемо пешке или бициклом, путујемо возовима и аутобусима уместо авионом, гледамо видео-конференције уместо да идемо на пословна путовања, изолујемо куће, тражимо производе са нижим нивоом угљеника...

Када је о исхрани реч, препорука је да трошимо мање меса, млека, сира и путера, једемо више локалне сезонске хране – и да је бацамо што мање.