Промена климе тражи и промену размишљања

Житељима насеља Борча и Котеж препоручено је да воду из градског водовода не користе за пиће и припрему хране. Иван Гржетић је, гостујући у Београдској хроници, објаснио да када се вода за пиће изучава у смислу њене безбедности постоје три класе једнињења или материјала који се испитују – хемијска једињења, бактeрије и вируси и радиоактивност која у овом тренутку нема никаквог смисла.

"Ове прве две, испитивање да ли у води има недозвољених, преко дозвољених граница метала или одређених соли и друго да ли је бактериолошки вода исправна. У овом тренутку, ја бих истакао да је бактериолошка исправност воде примарна, хемијска се може рећи да је секундарна", рекао је Гржетић.

Бактериолошка неисправност може да изазове код људи епидемију и тренутне промене у организму, у смислу пролива или слично томе,а могу то да буду и озбиљнија обољења, нагласио је Гржетић и додао да о томе воде бригу епидемиолози.

Истакао је да је ова препорука донета од стране епидемиолога и да је та бактериолошка исправност била пресудна којом се водио градски завод при одлуци.

"Водовод и градски завод знају да постоје одређене слабе тачке водовода у левом делу Дунава, чим наглашавају да постоје оштећења водовода, то значи да водени стуб који се налази изнад цеви може да утисне ову прљаву воду у водоинсталације и на тај начин да она стигне до уста грађана", рекао је Гржетић.

Указао је да је та одлука исправна и на време постављена, као и да не памти када је у Београду била било каква епидемија или тровање настало услед коришћења воде за пиће.

"У водопривреду мора да се уложе огромне паре"

Професор је нагласио да Србија због климатских промена мора да размишља о томе да водоводи морају у потпуности да се обнове.

"То значи као што зидамо гасоводе, градимо нафтоводе, мораћемо да градимо и водоводе који ће километрима да иду од центара где имамо безбедне фабрике за производњу воде, баш онакву какву има Београд – Макиш", рекао је Гржетић и додао да је то пример савремене фабрике за прераду вода.

Навео је да то не може да се решава на парче или делимично, већ комплетно.

Поред тога, додао је Гржетић, ту је и погрошање квалитета вода река и језера и "страшна некултура српског грађанства" да људи себи дозвољавају ту слободу да своје канале и своју околину остављају тако прљаву и да на крају очекују да други реше тај проблем, али то је немогуће, морају да се самоорганизују и да чувају своје здравље и своју децу.

"Верујем да смо дошли у ту ситуацију да политичари и градски оци схватају да у тај део водопривреде мора да се уложе огромне паре, милијарде и то је једино решење", рекао је Гржетић

Нагласио је да то решење никако не би смело да буде у рукама приватног сектора. "Ако би се то Србији десило, знате какво смо ми то поднебље, зачас би се та вода продавала скупље од вина и ракије", додао је Гржетић.

"Налазимо у фази освешћивања"

Загађена вода одвођена је у њиве, а Гржетић каже да ово што се сада десило и изашло на њиве то ће биљке да потроше, оне неће да усвоје и да унесу те бактерије, јер су биљке пробирљиве.

"Нама једино преостаје да сада ту храну перемо водом. То смо радили и до сада, плашећи се различитих хербицида и пестицида. То ћемо сада радити због ових бактериолошких непогода које су напале те њиве, да бисмо заштитили храну", објаснио је Гржетић.

Поновио је да је једино решење да се то поврће које расте на земљи добро испира квалитетном пијаћом водом.

Нагласио је да се налазимо у фази освешћивања, а та фаза је кренула још од поплава 2014. године. "Брзо смо на то заборавили, међутим пошаст је поново међу нама", додао је Гржетић.

Навео је да ти људи из Борче, Овче нису 100 одсто криви што се то десило, то је раван терен, толико је воде пало, та вода стварно није могло да се очекује да ће за минут, два да отекне.

"Сада ти људи морају да схвате да морају сами да чисте своје канале, сами да их граде, пуно је таквих места у Србији где треба држава да ускочи, али држава нема пара и једино решење је да се људи самоорганизују и то захтева дисциплину и рад", рекао је Гржетић.

Осигурање домаћинстава – једно од решења 

Друге помоћи нема, навео је професор и додао да можда неко од њих проблем може да реши тако што ће се осигурати од оваквих последица.

Указао је да држава има инспекцијске службе које су скромне у својим могућностима, у смислу бројности људи. "Знају ти људи шта треба да раде, али не могу да се разапну на све стране, а и мало су плаћени да се не лажемо. То су све елементи који утичу", додао је Гржетић.

Са друге стране, како каже, постоји систем великог броја лабораторија у Србији које су акредитоване и које могу да раде анализу вода. 

Ушла је свест међу нама, ми се сада освешћујемо, сада је питање да ли ћемо бити довољно паметни да уложимо новац да се ти системи развију, додао је Гржетић.

Циљ је, истиче, да убедимо грађанство које живи на таквим местима где се поплава не може спречити да оде и да се осигура, јер то је излаз. "Та некултура немања свести да може да се користи осигурање је код нас јако развијена", додао је професор.

На крају, како каже, треба кренути са системом кажњавања који мора боље да се спроводи.

"Не само кажњавање грађанства које запушава канале, то ће народ да се самоорганизује... Треба освестити и локалну самоуправу, не може неки политичар да буде председник или секретар локални и поставши то тог момента се пресели у кафану преко пута и да каже ја сам урадио свој посао. Не, он тек тада треба да почне да ради како би оправдао свој положај и не би ли поправио стање у својој непосредној околини", закључио је Гржетић.