Пад Београдског универзитета на Шангајској листи

Коначни резултати разврставања универзитета на Шангајској листи биће објављени у августу, али су данас у зору објављене обласне листе, објавио је данас научни часопис "Галаксија". Професор Физичког факултета др Зоран Николић каже за РТС да има софтвер који је израчунао да ће Београдски универзитет пасти за тридесетак места на Шангајској листи.

Универзитет у Београду је прошле године заузео 302. место, а очекује се да ће и ове године остатих у 400 универзитета. Процене су да ће забележити пад од око 30 места, рекао је за РТС др Зоран Николић, професор Физичког факултета.

Објашњава да то није толико последица мањег броја објављених радова, колико великог напретка који бележе универзитети из Азије. 

Професор Николић као пример наводи област телекомуникација, где првих пет места држе универзитети из Кине, а кинески универзитет је у области нанотехнологија престигао чак и престижни амерички МИТ.

"Ми смо мала земља, са невеликим капацитетима. Ако не стварамо више сваке године, ако је стагнација, природно је да ћемо пасти", указао је Николић истакавши да је ово сасвим солидна позиција и да су у источној Европи само Карлов универзитет и Ломоносов јачи од Београдског. 

Обласне листе универзитета детаљно се воде у 54 области, а Београдски универзитет је ове године заступљен у 25 области, за разлику од прошлогодишњих 27.

"Приметан је пад на листама већих области, попут биологије, физике, хемије, математике", истакао је Николић.

Универзитет у Београду најбоље је рангиран у области науке и технологије хране где заузима 50. место. Следи област рударско и минерално инжењерство (92), инструментална наука и технологија (134), металуршко инжењерство (179), јавно здравље (180) и стоматолошке науке (187. место у свету).

Најбољу позицију Универзитет у Београду је остварио 2017. године, када је био 284. у свету.

Николић истиче и да је Универзитет у Новом Саду у три области сврстан у првих 500 на свету, а Универзитет у Kрагујевцу у две области.

број коментара 6 Пошаљи коментар
(четвртак, 27. јун 2019, 19:30) - Miša [нерегистровани]

Pad za samo 30 mesta...

Oni verovatno nisu uzeli sve parametre u razmatranje. Bg univerzitet je dalekoooo
Ispod savremenih univerziteta.

(среда, 26. јун 2019, 22:00) - михаило цветковић [нерегистровани]

има наде

Има још наде за повратак на неко више место, уколико се успаваба академска заједница раздрма, а политичари почну да баве правим послом. Рангирање Универзитета у Београду, и других из Србије, на међународним листама је најважнији задатак Србије, јер је знање кључни ресурс у 21. веку. Ко то не схвати, суочиће са са све већим заостајањем ове земље. Претпостављак да су овоме паду, још не толико драматичном, допринели све већи одлив мозгова, све раширенији плагијати и све чешћи непотизам на факултетима.

(среда, 26. јун 2019, 20:43) - anonymous [нерегистровани]

sve je jasno

u prevodu: nismo mi loši nego su drugi bolji od nas. eto, samo njih 30 nas je prestiglo za godinu dana.
nije problem u nama nego u njima: bolji su od nas
nakon ovakvog objašnjenja jasno je zašto padaju na listi.

(среда, 26. јун 2019, 15:45) - Srbenda [нерегистровани]

?

Ma nema veze ,bitno da svako mesto vece od2.000 stanovnika ima neko istureno odeljenje nekog fakulteta.Verovatno smo medju prvih deset u proizvodnji diploma.

(среда, 26. јун 2019, 12:30) - anonymous [нерегистровани]

Mentalitet mnogo govori. Ovo nema veze sa privatnim fakultetima.

Ostavimo sujetu po strani. Sve je zastarelo, i objekti i oprema i metodologija rada. Nema novih knjiga, literatura ne postoji. Loša komunikacija sa privredom, trasfer znanja je loš. 

(среда, 26. јун 2019, 11:44) - anonymous [нерегистровани]

Degradacija

Država u obrazovnom sistemu sama sebe degradira, dozvoljeno je da se na svakom korak otvaraju privatni fakulteti ali ni to nije dovoljno, nego je omogućeno da Više škole strukovnih studija imaju Master studije a studenti nakon studija imaju zvanje Master (M.Sc) a po broju ESP bodova jednaki su sa bodovima i istim zvanjem stečenim na Fakultetu Beogradskog Univerziteta.