Данас "стомачић", сутра депресија, неплодност, рак

Вишак килограма има око 56 процената одраслих. Ендокринолог Весна Димитријевић Срећковић каже да је то последица неправилне исхране и мањка физичке активности.

"У исхрани има доста простих шећера, слаткиша, пецива, производа од белог брашна, мало воћа и мало сложених угљених хидрата, житарица", рекла је Димитријевић Срећковићева гостујући у Јутарњем програму РТС-а.

Она се три деценије бави превенцијом дијабетеса код одраслих, а последњу деценију превенцијом код младих.

"Изучавала сам младе од 7. до 15. године, адолесценте од 16. до 20. године и младе од 20. до 30. године. Истраживања показују да 63 одсто наше омладине има метаболички синдром гојазне омладине. То је скуп фактора који воде у поремећај шећера, алтеросклерозу, коронарну болест већ у средњим годинама живота", објашњава ендокринолог.

Пет је фактора који су показатељи метаболичког синдрома: дете има стомачић, почетни шећер преко 6,1, триглицериде преко 1,7, добар холестерол мањи од 1,0 код дечака и мањи од 1,3 код девојчица, и притисак већи од 130 са 85.

"Ако имамо три фактора од ових пет, то зовемо метаболички синдром", каже Димитријевић Срећковићева.

Исхрана донекле може у вртићима и школама дa се контролише. Проблем настаје када се код куће не припрема храна, већ се набавља у ресторанима брзе хране и пију слатки напици. Тада долази до гојазности.

"Велики проценат деце има метаболички синдром, али осталих 37 одсто има нешто што је преметаболички синдром. То значи да свако дете које има само стомачић, или стомачић плус још један фактор, то дете већ има ризик да има инсулинску резистенцију, почетак губитка беланчевина у мокраћи, има бројне факторе запаљења који се луче у масном стомачном ткиву и то дете је у ризику за рану алтеросклерозу", навела је Димитријевић Срећковићева.

Болести повезане са гојазношћу

Неке од болести које се повезују са стомачном гојазношћу су преддијабетес, дијабетес, масна јетра, алтеросклероске компликације, депресија, карцином, неплодност како код мушкараца, где се губи тестостерон, тако и код жена које имају полицистичне јајнике.

"Све је то повезано са стомачном гојазношћу и уносом простих шећера, који су данас веома заступљени. А требало би да уносимо сложене угљене хидрате из воћа, поврћа и житарица, да користимо маслиново уље које има мононезасићене масноће, риба коју недовољно уносимо и зато имамо мањак витамина Де, који је битан не само за превенцију болести костију већ и у превенција рака, дегенеративних и психичких болести", наводи Весна Димитријевић Срећковић.

Говорећи о депресији, Димитријевић Срећковићева је рекла да су истраживања показала да 32 одсто деце у Србији која имају стомачић имају благу депресију, а око осам одсто деце средње тешку депресију.

Када се током истраживања скинула стомачна гојазност, када су лучени цитокини, смањен је њихов број и деблокирани хормони среће. "И када смо повећали физичку активност, само кроз ход повећано је лучење хормона среће", истакла је ендокринолог.

Истраживање – вода са шећером

Ендокринолог Весна Димитријевић Срећковић истиче да је посматрала шта се дешава када се пацијент оптерети шећером.

"Дам им да попију 75 грама шећера раствореног у води и меримо шећер, односно инсулин у нултом минуту, у 30. минуту и 120. минуту. На основу вредности шећера откривамо да ли је неко само гојазан или има преддијабетес, блажи или тежи, или дијабетес", објашњава Димитријевић Срећковићева.

Код мршаве особе инсулин ће базно са 10 отићи на 30 и вратити се на 20, док ће код гојазне особе у старту бити 30-40, па ће инсулин скочити на преко 200 и вратити се на 80.

"Током истраживања више стотина деце и младих утврђено је да је средња вредност инсулина око 80", упозорила је Димитријевић Срећковићева.

Британске здравствене институције разматрају две мере у борби против гојазности, да се додатно опорезује сва нездрава храна и да се слаткиши, грицкалице и зашећерена пића пакују у што безличнију, такозвану генеричку амбалажу. Димитријевић Срећковићева сматра да би то имало ефекат и код нас.

"Ако бисмо то урадили, одмах бисмо имали мање карцинома, мање стентова, мање оболелих на дијализи, то су све последице дијабетеса", истакла је Димитријевић Срећковићева.

Због мањег уноса соли, било би и мање случајева хипертензије, алтеросклерозе, шлога и инфаркта.

Указује да је потребо уносити и дијетна влакна и не направити кашу од свега.

"Морамо да уносимо дијетна влакна јер праве упијач шећера и масноћа и помажу да смршамо, праве башту у нашим цревима, која ће нас заштитити од бројних аутоимуних болести и карцинома", закључила је Весна Димитријевић Срећковић.