Спасилачки тимови из више земаља у јулу стижу у Ниш

"Осим српских и руских тимова, учествоваће и спасиоци из још пет земаља – Турске, Мађарске, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Кубе, а придружиће им се и припадници Руско-јерменског хуманитарног центра", рекао је министар Стефановић на панелу "Међународна сарадња у области ванредног хуманитарног реаговања и перспективе њеног развоја".

Током вежбе, навео је министар, спасилачки тимови имаће прилику да провежбавају здружени одговор у циљу отклањања последица разорног земљотреса и пратећих опасности.

"Циљ ове вежбе је развијање капацитета за одговор и уклањање последица ванредних ситуација, уз ангажовање специјалистичких тимова и коришћење специјалне спасилачке опреме и ваздухоплова", објаснио је српски министар.

Стефановић је подсетио да се Србија протеклих година суочила са разним елементарним и другим непогодама, различитог обима и интензитета, изазваних природним или људским деловањем.

Природна катастрофа која је захватила Србију и наш регион у мају 2014. године, показала је да уз све постојеће безбедносне изазове са којима се сви суочавамо, елементарне непогоде представљају огроман ризик.

"Током поплава 2014. године Република Србија се није суочила само са ванредном ситуацијом без преседана у нашој новијој историји, већ је то био и период до тада невиђеног ангажовања целокупних домаћих људских и материјалних капацитета, наравно уз велику подршку иностраних спасилачких тимова. Стога смо из сопственог искуства научили колико је сарадња са другим земљама важна и како може утицати на подизање сопствене безбедности", истакао је Стефановић.

Он је рекао да је у оваквим случајевима ангажовање сопствених ресурса могуће само до одређене мере, јер у једном моменту постаје јасно да они нису довољни, па је зато неопходно затражити помоћ и других земаља.

Захвалност руским спасиоцима

То је, како је додао, у свим земљама које погоде тако страшне природне катастрофе.

У Србији су током мајских поплава 2014. године била ангажована 22 тима са 563 члана из 14 земаља, а упоредо са њиховим ангажовањем из многих земаља света је пристизала хуманитарна помоћ за становништво угрожених подручја.

"Желео бих, пре свега, да се захвалим руским спасиоцима који су се тада врло брзо прикључли нашим припадницима, али и свима на неизмерној помоћи и подршци том приликом", казао је Стефановић.

Министар је нагласио да је Србија 2018. године усвојила нови Закон о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама, који је донео свеобухватно нормирање превентивних мера и активности ради смањења ризика од катастрофа.

Ново законско решење предвиђа ефикасније отклањање последица непогода како би се што пре нормализовали услови за живот и рад у погођеном подручју.

Овим Законом се стављају у први план принципи, плански документи, мере и активности који треба да допринесу што успешнијој превенцији од елемантарних и других непогода, јачању отпорности појединаца и заједнице на њихове последице и подизању нивоа спремности за реаговање", казао је он.

"Новину представља и већа пажња међународној сарадњи, како у домену превенције, тако и домену хуманитарне помоћи и пружања, односно примања међународне помоћи ради заједничког одговора на последице елементарних и других непогода", објаснио је Стефановић.

Српски министар је поручио да је због климатских промена, са којима ће се цео свет суочавати, важно да се више ради на превенцији, на заједничким вежбама и обукама, како би се што боље припремили за будуће ванредне ситуације.

Стефановић је истакао да је скуп у Русији добра прилика за представљање развоја политика деловања у области управљања ванредним ситуацијама, али и прилика за додатно унапређење знања и размену искустава.

"Само заједничким деловањем можемо остварити циљ, а то је, пре свега, заштита људских живота, а онда и заштита животне средине, материјалних добара и културног и историјског наслеђа", закључио је Стефановић.