Самоубице у Србији – људи кoји нису тражили помоћ

Јучерашња три самоубиства и убиство у Београду, тешко је коментарисати, кажу стручњаци, јер није познато да ли је реч о психијатријским болесницима или не, као и које су околности довеле до трагедија. У једном су сагласни – тим људима била је потребна помоћ, али је нису добили. Србија је према броју самоубистава на 13 месту у Европи, а најчешћи разлог су нелечене душевне болести.

Понекад и кад им је потребна помоћ, пацијенти ипак одлуче да прекину везу. Зову дању, чешће ноћу – неки да убију самоћу, а већина због озбиљних проблема.

Медицинска сестра Славица Вуксановић прича да пацијенти који су у тешкој ситуацији некада јецају, плачу, кажу да немају никог и да нема ко да их саслуша. "Тужни су, несрећни су", каже Вуксановићева.

"Онда их саветујемо да попију терапију коју имају, попричамо да није све тако црно, да сачека сутрашњи дан, да оде код свог лекара. Можда му терапија не одговара", напомиње Вуксановићева.

"Смире се они после разговора с нама", истиче медицинска сестра.

Како лечити душу

Животни проблеми остављају ожиљке који тешко зацељују и код здравих особа. Код оних са психичким проблемима могу бити окидач да себи одузму живот.

Стручњаци, међутим, тврде да су самоубиства последица пре свега лоше лечених или уопште нелечених душевних болести.

"Најбитније је помоћи људима које заиста познајемо и који су у нашем најужем окружењу и где у ствари најбоље можемо да приметимо ту промену", истиче Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић".

Такође, како објашњава, проблеми са спавањем, проблеми са апетитом, раздражљивост, нерасположење, само су неки од симптома који, ако трају дуже од две недеље, захтевају стручну помоћ.

Породица и лекари прва линија подршке

Болница "Др Лаза Лазаревић" једина је дежурна установа која збрињава све хитне случајеве на територији од два и по милиона становника.

Своје пацијенте прате и по изласку са лечења, али опомињу да уз породицу и најближе окружење, лекари и медицинске сестре у домовима здравља морају да буду прва линија подршке.

Ивана Сташевић Карличић наводи да су студије потврдиле да је више од 80 људи који су извршили суицид у претходна два месеца имало неки контакт са примарном здравственом заститом.

"У том смислу мислим да је јако, јако битно едуковати, додатно едуковати особље у домовима здравља, а нарочито грађане у смислу где могу да потраже помоћ", каже Сташевић Карличић.

Зато је отворен Центар за ментално здравље у Београду. За годину и три месеца, кроз њега је прошло више од осам хиљада људи. Половина њих је први пут потражила помоћ.

Тврдња да онај ко каже да ће да се убије никад то не уради – није тачна. Сваку причу о самоубиству, упозоравају стручњаци, треба да схватити озбиљно.

Број коментара 12

Пошаљи коментар

Види још

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.