Филм о Јасеновцу – прича о жртвама, a не о бројевима

Мајкл Беренбаум је за РТС рекао да је Јасеновац један од најмање изучаваних логора смрти, али и најкомплексијних због много различитих жртава – Срба, Рома, Јевреја.

"Од овог филма – као и од сваког другог – може да се очекује да исприча причу, без статистике и бројева, да прикаже живот једне до три особе са којом можете да се идентификујете и кроз чији лик можете да разумете шта се догодило у Јасеновцу", прича Беренбаум.

Ко је заправо Дара?

Дара је спој више различите деце која су прошла кроз то искуство. Она има јединствену причу, коју гради врло добро како се њен карактер развија.

Готово 80 година прошло је од настанка логора Јасеновац. Са ове дистанце – колико ће филм бити документ а колико уметничка слобода?

Филм неће бити документарни, већ уметничко стваралаштво које преноси искуство из Јасеновца. Разлог због којег радим на филму јесте да натерам публику да разуме природу онога што се догодило у Јасеновцу. Једнако је важно да не направимо фикцију од онога што се тамо догађало од окрутности, убијања, мучења, смрти.

Ова тема је и данас предмет спорења Србије и Хрватске. О броју жртава нема сагласности. Да ли ће филм приближити или удаљити ставове?

Због тога што Јасеновац није изучаван као други логори, и чињенице да постоји политизација историје, јер су поделе и даље стварне, опстаје спор о бројевима који су ишли горе и доле у последњих 70, 75 година. Консензус који имају историчари је познат, али ова прича није о бројевима. Стаљин је једном рекао да је смрт милиона људи статистика, а он је убио милионе људи. Смрт једне особе, нарочито детета је трагедија и сви могу да се идентификују са дететом, сви разумеју рањивост детета и испричати причу кроз искуство девојчице је снажно.
Историја је показала како поделити Србе и Хрвате. Можда ће филм, његова прича, моћи да их учини мање раздвојенима, можда чак и мало ближима.